Klimatske promene neprimetno menjaju strukturu Amazonije i Anda — pojavljuju se „pobednici“ i „gubitnici“, a Severni Andi mogli bi imati ključnu ulogu u opstanku šuma.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Ecology and Evolution pokazuje da se raznovrsnost drvenastih vrsta u tropskim šumama Anda i Amazonije značajno promenila tokom poslednjih decenija kao posledica globalnih ekoloških promena.
Istraživanje je predvodila dr Belen Fadrike sa Univerziteta u Liverpulu, a zasniva se na četiri decenije podataka o drveću koje su prikupile stotine botaničara i ekologa, radeći na dugoročnim šumskim parcelama. Ova baza podataka pruža jedan od najdetaljnijih uvida do sada u to kako najbiološki raznovrsnije šume na svetu reaguju na klimatske promene.
Kontinentalna stabilnost prikriva lokalne gubitke
Kada su naučnici analizirali raznovrsnost drveća na nivou cele Južne Amerike, utvrdili su da je ukupan broj vrsta ostao relativno stabilan. Ipak, ova opšta slika prikriva izražene regionalne razlike.
U velikim područjima zabeležen je pad broja vrsta drveća, dok su druge oblasti istovremeno beležile porast. Ovi suprotstavljeni trendovi pokazuju da klimatske promene ne utiču ravnomerno na tropske šume.
Temperatura i padavine kao ključni pokretači promena
Šume koje se nalaze u toplijim, sušnijim i sezonski izraženijim klimatskim uslovima imale su veću verovatnoću da vremenom gube vrste. Nasuprot tome, šume sa zdravijim ekosistemima i prirodno dinamičnim uslovima često su dobijale nove vrste.
Najveći pad raznovrsnosti zabeležen je u Centralnim Andima, Gvajanskom štitu i centralno-istočnoj Amazoniji, gde je većina praćenih parcela pokazala gubitak vrsta drveća. S druge strane, Severni Andi i zapadna Amazonija pokazali su suprotan obrazac — većina parcela je beležila porast broja vrsta.
Porast temperature imao je široko rasprostranjen uticaj na raznovrsnost šuma, ali je studija pokazala da količina padavina i sezonski obrasci kiša igraju ključnu ulogu u oblikovanju regionalnih ishoda.
Severni Andi kao klimatsko utočište
Jedan od najupečatljivijih rezultata istraživanja jeste identifikacija Severnih Anda kao potencijalnog „utočišta“ za drvenaste vrste pogođene klimatskim promenama. Kako uslovi u okolnim nizijskim šumama postaju sve nepovoljniji, ovaj region bi mogao ponuditi bezbednije stanište za raseljene vrste.
Obim istraživanja bez presedana
Istraživanje obuhvata ogromno područje tropske Južne Amerike, koje je dom za više od 20.000 vrsta drveća.
Naučnici su analizirali podatke sa 406 dugoročnih šumskih parcela u deset zemalja. Ove parcele se redovno mere još od 1970-ih i 1980-ih godina, što je istraživačima omogućilo da prate promene u bogatstvu vrsta tokom vremena i identifikuju ekološke faktore koji te promene pokreću.
Kako biljne vrste odgovaraju na klimatske promene?
Biljne vrste imaju ograničene načine da se prilagode zagrevanju klime. One mogu pomerati svoje geografske areale u skladu sa promenom uslova, ili se prilagođavati novim uslovima u područjima gde već rastu. Kada vrste nisu u stanju ni da se pomere ni da se prilagode, njihove populacije opadaju, što povećava rizik od izumiranja.
Istraživači upozoravaju na hitnost zaštite
Dr Fadrike, saradnica Kraljevskog društva „Doroti Hodžkin“ i Univerziteta u Liverpulu na Odseku za geografiju i planiranje, sprovela je ovo istraživanje dok je bila Mari Kiri stipendista na Univerzitetu u Lidsu.
Ona je izjavila: „Naš rad na proceni reakcija vrsta na klimatske promene ukazuje na duboke promene u sastavu šuma i bogatstvu vrsta na više prostornih nivoa.“
Flavija Kosta, profesorka u INPA (Institutu nacionalnih istraživanja Amazonije) u Brazilu, dodala je: „Ova studija naglašava neujednačene uticaje klimatskih promena na raznovrsnost drveća u različitim tropskim šumama, ističući potrebu za specifičnim monitoringom i merama zaštite u svakom regionu.“
Profesor Oliver Filips sa Univerziteta u Lidsu, koji predvodi panamazonsku mrežu RAINFOR, ukazao je i na dodatnu pretnju od krčenja šuma: „Naši rezultati naglašavaju vitalnu povezanost između očuvanja šuma, zaštite biodiverziteta i borbe protiv klimatskih promena. Posebno je važno zaštititi preostale šume tamo gde se Amazonija susreće sa Andima. Samo ako ostanu očuvane, one mogu ponuditi dugoročni dom vrstama iz susednih nizija.“
Šta sledi u istraživanju tropskih šuma?
Istraživački tim planira da nastavi proučavanje načina na koji klimatske promene oblikuju tropske šume. Buduća istraživanja biće usmerena na identifikaciju vrsta koje nestaju ili se pojavljuju, kao i na pitanje da li ove promene ukazuju na širi proces ujednačavanja šuma u regionu Anda i Amazonije.
Dr Fadrike je zaključila:
„Buduće studije će se baviti složenim pitanjima sastava šuma, uključujući taksonomski i funkcionalni identitet vrsta koje se gube ili pridošlih vrsta, kao i time da li ovi procesi ukazuju na krupnorazmernu homogenizaciju u regionu Anda–Amazonije.“
