Od leptira do skakavaca, sitna stvorenja koja pokreću naš svet nalaze se u ozbiljnoj opasnosti. Nova istraživanja otkrivaju da njihov broj opada ne samo u područjima pod direktnim uticajem čoveka, već i u udaljenim, netaknutim delovima prirode, piše Science Alert.
Nestanak insekata u ključnim područjima širom sveta do sada se uglavnom pripisivao uništavanju staništa i lokalnim klimatskim promenama. Međutim, sada je jasno da negativni uticaji dosežu daleko dalje od naših neposrednih sfera delovanja.
Pad od 70 odsto u 20 godina
Na području relativno netaknutom ljudskim delovanjem, biolog Kit Sokman sa Univerziteta Severna Karolina zabeležio je dramatičan pad broja letećih insekata od čak 70 odsto u samo dve decenije. Sokman je pratio gustinu insekata tokom leta između 2004. i 2024. godine na jednoj udaljenoj livadi u Koloradu. Njegovo istraživanje pokazalo je da su toplija leta povezana sa manjim brojem insekata u narednoj godini.
„Mesto je prilično udaljeno i netaknuto, a ipak beležimo ovako značajan pad broja insekata“, izjavio je Sokman. „To ne ostavlja mnogo drugih mogućnosti osim klimatskih promena kao objašnjenja.“
Globalna kriza biološke raznolikosti
Sokmanovi nalazi nisu usamljeni. Brojne studije potvrđuju da klimatske promene pogađaju insekte širom sveta. Populacije leptira, kornjaša i drugih tropskih vrsta decimirane su zbog promena u ciklusu El Ninja, a čak su i muve osetljive na brze promene uslova na planeti. Iako postoje rasprave o tačnom obimu smanjenja broja insekata, one su često posledica nedostatka podataka i složenosti problema.
Sa više od pet miliona vrsta insekata, neizbežno je da će neke vrste profitirati od promena koje štete drugima. Ipak, ti „pobednici“ verovatno neće moći da preuzmu ekološke uloge „gubitnika“, što će dovesti do dodatnih poremećaja u osetljivim mrežama koje održavaju stabilnost ekosistema.
Domino efekat na ceo ekosistem
Istorijski dokazi, koji popunjavaju praznine u podacima, takođe se gomilaju. Nedavni primer prati pad broja mrava na Fidžiju još od dolaska prvih ljudi pre 3000 godina.
„Može biti teško proceniti istorijske promene u populacijama insekata jer, uz retke iznimke, nismo direktno pratili populacije tokom vremena“, objašnjava evolucioni biolog Evan Ekonomo. „Primenili smo novi pristup analizirajući genome mnogih vrsta iz muzejskih primeraka. Genomi sadrže dokaze o rastu ili smanjenju populacija, što nam omogućava rekonstrukciju promena.“ Dodao je: „Otkrili smo da je 79 odsto autotonh vrsta mrava na Fidžiju doživelo pad populacije, dok se broj uvezenih vrsta eksponencijalno povećava.“
Domino efekat ovih promena vidljiv je i u podacima o smanjenju broja ptica, guštera i žaba, čija ishrana zavisi od insekata.
Stručni konsenzus: „Bez insekata, sve umire“
Entomolozi ističu kako danas postoje stotine naučnih studija koje potvrđuju trajni pad brojnih populacija insekata na globalnom nivou. „Postoji konsenzus među stručnjacima da je u toku kriza biološke raznolikosti insekata“, napisali su nedavno ekolog Manu Saunders i njegovi kolege.
Sokmanova studija samo potvrđuje da se ova kriza dešava čak i u najudaljenijim regionima planete.
„Bez insekata, sve umire: svi sisari, svi gmizavci, sve ptice, pa čak i ljudi“, izjavila je zoolog Žesika Vejr.
Ako želimo sačuvati bilo šta od toga, uključujući i nas same, moramo sačuvati insekte.
