Од лептира до скакaваца, ситна створења која покрећу наш свет налазе се у озбиљној опасности. Нова истраживања откривају да њихов број опада не само у подручјима под директним утицајем човека, већ и у удаљеним, нетакнутим деловима природе, пише Science Alert.
Нестанак инсеката у кључним подручјима широм света до сада се углавном приписивао уништавању станишта и локалним климатским променама. Међутим, сада је јасно да негативни утицаји досежу далеко даље од наших непосредних сфера деловања.
Пад од 70 одсто у 20 година
На подручју релативно нетакнутом људским деловањем, биолог Кит Сокман са Универзитета Северна Каролина забележио је драматичан пад броја летећих инсеката од чак 70 одсто у само две деценије. Сокман је пратио густину инсеката током лета између 2004. и 2024. године на једној удаљеној ливади у Колораду. Његово истраживање показало је да су топлија лета повезана са мањим бројем инсеката у наредној години.
„Место је прилично удаљено и нетакнуто, а ипак бележимо овако значајан пад броја инсеката“, изјавио је Сокман. „То не оставља много других могућности осим климатских промена као објашњења.“
Глобална криза биолошке разноликости
Сокманови налази нису усамљени. Бројне студије потврђују да климатске промене погађају инсекте широм света. Популације лептира, корњаша и других тропских врста децимиране су због промена у циклусу Ел Ниња, а чак су и муве осетљиве на брзе промене услова на планети. Иако постоје расправе о тачном обиму смањења броја инсеката, оне су често последица недостатка података и сложености проблема.
Са више од пет милиона врста инсеката, неизбежно је да ће неке врсте профитирати од промена које штете другима. Ипак, ти „победници“ вероватно неће моћи да преузму еколошке улоге „губитника“, што ће довести до додатних поремећаја у осетљивим мрежама које одржавају стабилност екосистема.
Домино ефекат на цео екосистем
Историјски докази, који попуњавају празнине у подацима, такође се гомилају. Недавни пример прати пад броја мрава на Фиџију још од доласка првих људи пре 3000 година.
„Може бити тешко проценити историјске промене у популацијама инсеката јер, уз ретке изнимке, нисмо директно пратили популације током времена“, објашњава еволуциони биолог Еван Економо. „Примeнили смо нови приступ анализирајући геноме многих врста из музејских примерака. Геноми садрже доказе о расту или смањењу популација, што нам омогућава реконструкцију промена.“ Додао је: „Открили смо да је 79 одсто аутотонх врста мрава на Фиџију доживело пад популације, док се број увезених врста експоненцијално повећава.“
Домино ефекат ових промена видљив је и у подацима о смањењу броја птица, гуштера и жаба, чија исхрана зависи од инсеката.
Стручни консензус: „Без инсеката, све умире“
Ентомолози истичу како данас постоје стотине научних студија које потврђују трајни пад бројних популација инсеката на глобалном нивоу. „Постоји консензус међу стручњацима да је у току криза биолошке разноликости инсеката“, написали су недавно еколог Ману Саундерс и његови колеге.
Сокманова студија само потврђује да се ова криза дешава чак и у најудаљенијим регионима планете.
„Без инсеката, све умире: сви сисари, сви гмизавци, све птице, па чак и људи“, изјавила је зоолог Жесика Вејр.
Ако желимо сачувати било шта од тога, укључујући и нас саме, морамо сачувати инсекте.
