Sergej Jesenjin jedan je od najznačajnijih ruskih pesnika između dva svetska rata. Uživao je veliku popularnost, naročito kod mladih čitalaca, u Rusiji i u svetu. Bio je pesnik prirode, snažnih osećanja i strasti.
Jesenjin važi za jednog od najboljih i ujedno najomiljenijih pesnika Rusije. Zbog porekla sa sela, on je sebe smatrao „pesnikom sela“, i u mnogim svojim delima bavio se životom na selu.
Najpoznatija dela
Najpoznatija dela su mu roman u stihovima „Ana Snjegina“, „Pesma o keruši“, „Ispovest mangupa“, „Kačalovljevom psu“ i poema „Crni čovek“.
Jesenjin o Srbiji
Ovako je Jesenjin govorio o Srbiji: U svom sonetu „Grecija“ Jesenjin slavi Srbiju, a Grčku kori zbog pasivnosti i dvoumljenja. Učinio je to kao budući vojnik na ruskom frontu Prvog svetskog rata. Pozvan u vojsku u Petrogradu 25. marta 1916, upućen je u Carsko Selo i raspoređen u posadu sanitetskog voza broj 143.
Istorijski kontekst nastanka soneta „Grecija“
Nastanak soneta „Grčka“ podsticalo je i pisanje ruskih novina, početkom 1915, o neslozi Grka da stupe u rat. Jedni su za saradnju sa Nemcima, drugi naklonjeni Antanti. U svom sonetu u moskovskom časopisu („Ognivo, 1915), Jesenjin je, za podstrek Grcima, pomenuo slavne iz njihove drevne istorije – junake Trojanskog rata i Homerove „Ilijade“. A u poslednjoj strofi, uputio je Grčkoj jarke reči ohrabrenja: „Britak mač izvuci. Budi sestra srpska“.
Sonet „Grecija“
Mogučiй Ahilles gromil tverdыni Troi.
Blistatelьnый Patrokl sražennый umiral.
A Gektor meč o travu vыtiral
I sыpal na vraga cvetuщie levkoi.
Nad prahom gorestno sletalisь s plačem soi,
I lunnый serp setь tunik prorыval.
Ustalый Ahilles na zemlю pripadal,
On nes ubitogo v rodimыe pokoi.
Ah, Greciя! mečta duši moeй!
Tы skazka nežnaя, no я k tebe nežneй,
Nežneй, čem k Gektoru, geroю, Andromaha.
Vozьmi svoй meč. Budь Serbii sestroю.
Napomni miru sgibnuvšuю Troю,
I dlя vandalov pustь černeюt meč i plaha.
1915
Grecija
(prevod na srpski)
Moćni Ahil razarao je zidove Troje.
Sjajni Patroklo, smrtno ranjen, umirao je.
A Hektor mač o travu brisao,
I na neprijatelja sipao mirišljave levkoje.
Nad pepelom su tužne sove letele sa plačem,
A mesečev srp cepao je tkaninu tunika.
Umorno je Ahil na zemlju padao,
Noseći mrtvog druga u otadžbinska ognjišta.
Ah, Grčko! Ti si san duše moje!
Baža nežna, ali ja sam k tebi nežniji,
Nežniji nego što je Andromaha bila Hektoru, junaku.
Uzmi svoj mač. Budi Srbiji sestra.
Opomeni svet na propalu Troju,
I neka varvarima zamrknu mač i vešala.
Jesenjinove reči o Srbima
Navodno su i ovo reči ruskog pesnika o srpskom narodu, ali za sada nema potvrde autentičnosti:
„Daleko, ispod Karpata, tamo gde dve reke teku kroz ravnicu, postoji jedan narod. Seljački i žilav, nalik ruskom narodu. To je srpski narod. Težaci koji ljube zemlju i nebo slovenskom ljubavlju za zavičaj. Ćudljivi, ali topla srca.“
