Kada je Anđelina Džoli početkom druge decenije 21. veka najavila svoj rediteljski debi, film „U zemlji krvi i meda“ (In the Land of Blood and Honey, 2011), malo ko je u regionu ostao ravnodušan.
Projekat, koji se bavio ratom u Bosni i Hercegovini, od samog početka je izazivao burne reakcije, a jedna od manje poznatih, ali danas izuzetno značajnih epizoda, jeste činjenica da je ulogu u tom filmu odbio – Nebojša Glogovac.
Film je imao snažnu medijsku podršku sa Zapada
Reč je o filmu koji je Anđelina Džoli režirala kao svoj prvi dugometražni projekat, predstavljajući priču o ljubavnoj vezi Srbina i Bošnjakinje u kontekstu ratnih strahota. Iako je film imao snažnu medijsku podršku Zapada, u regionu je dočekan sa velikom dozom rezerve, a u Srbiji i Republici Srpskoj i sa otvorenim negodovanjem.
Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i odluku Nebojše Glogovca da u tom projektu ne učestvuje.
Kontakt preko agenata, bez susreta sa Džolijevom
Kako je sam Glogovac više puta svedočio u intervjuima, on nikada nije lično razgovarao sa Anđelinom Džoli. Kontakt je uspostavljen isključivo preko njenih kasting agenata.
„Nisam imao čast lično da upoznam gospođu Džoli. Kontaktirali su me njeni agenti“, govorio je Glogovac.
Jedan od agenata, izvesni Bob, pozvao ga je da dođe na audiciju u London, uz obećanje da će tamo dobiti scene sa dijalozima. Međutim, kada je Glogovac zatražio kompletan scenario – što je za ozbiljnog glumca sasvim uobičajen zahtev – naišao je na odbijanje.
Produkcija je uporno izbegavala da pošalje scenario
Produkcija je, prema njegovim rečima, uporno izbegavala da pošalje scenario, uz obrazloženje da nijedan potencijalni glumac ne sme unapred znati šta u njemu piše. Ta vrsta „tajnosti“ bila je, kako je priznao, prvi alarm.
„Već ta misterija oko projekta mi je bila iritantna“, govorio je Glogovac.
On je agentima jasno stavio do znanja da ga ne zanima pojednostavljena, crno-bela slika rata, u kojoj su jedni isključivo zločinci, a drugi isključivo žrtve, bez ikakvog pokušaja razumevanja složenosti stvarnosti.
Neće Amerikanci nama pričati kako smo proživljavati rat
Prelomni trenutak, po Glogovcu, bio je onaj u kojem je shvatio da je reč o još jednom projektu u kojem će, kako je sam rekao, „Amerikanci nama pričati kako smo mi proživljavali rat“.
„Kad sam shvatio da se radi o još jednom projektu u kojem će Amerikanci nama pričati priču o tome šta se kao događalo i kako smo mi proživljavali rat, a pritom nemaju pojma o suštinskim stvarima, zahvalio sam se na saradnji.“
Ta odluka nije bila ni laka ni bez posledica – odbiti holivudski projekat sa jednom od najpoznatijih glumica sveta znači svesno odreći se velike međunarodne vidljivosti. Ali za Glogovca je umetnički i moralni integritet bio važniji.
„Intuicija me je spasila“
S vremenske distance, Glogovac je ostao uveren da je postupio ispravno. Film nije postigao značajan umetnički uspeh, a kritike su bile podeljene čak i na Zapadu.
„I nisam zažalio. Film je ispao loš, Anđelina Džoli se nimalo nije proslavila kao rediteljka. Intuicija me je spasila“, govorio je.
