Transformacija savremenog društva posebno digitalna, značajno je uticala na način na koji se znanje stvara, čuva i prenosi. U tom procesu, digitalna pismenost zauzima centralno mesto. Uz pomoć savremene tehnologije, računara i računarske opreme pojedinci i institucije mogu učiniti kulturno nasleđe dostupnim široj javnosti. Kulturna dobra koja su vekovima bila vezana samo za galerije i muzeje, danas sve češće dobijaju svoje digitalne forme.
Razvoj digitalnih veština postao je neophodan kako bi se kulturni identitet očuvao u uslovima globalizacije i brzog protoka informacija. Istraživanja pokazuju da 78% mladih u Evropi, uzrasta 15 do 24 godine, redovno koristi digitalne alate za učenje, što ukazuje na veliki potencijal za uključivanje novih generacija u očuvanje kulturne baštine. Kroz digitalizaciju arhivske građe, muzejskih kolekcija i nematerijalne baštine, stvara se održiv model zaštite kulturnog nasleđa.
Značaj digitalne pismenosti u očuvanju kulturnog identiteta u Srbiji
Prema izveštajima Republičkog zavoda za statistiku, oko 46% stanovnika Srbije uzrasta 15 i više godina ima osnovne računarske veštine, dok je 24% stanovništva računarski nepismeno. Digitalna pismenost obuhvata sposobnost korišćenja savremenih tehnologija, razumevanje digitalnih sadržaja i kritičko vrednovanje informacija.
U oblasti kulture, ove veštine omogućavaju pravilno arhiviranje, obradu i prezentaciju kulturnih dobara. Međutim, bez adekvatnog digitalnog znanja, čak i najkvalitetnije digitalizovane kolekcije mogu ostati nedostupne ili nedovoljno iskorišćene. Prema studiji Evropske biblioteke iz 2022. godine, 45% digitalizovanih dokumenata ostaje nedostupno javnosti zbog nedostatka znanja ili resursa za njihovu obradu.
Istorijski gledano, prvi veći talasi digitalizacije kulturne baštine započeli su još krajem 20. veka. Nacionalna biblioteka Francuske je tokom 1990-ih digitalizovala preko 2 miliona knjiga, čime je značajno smanjila rizik od fizičkog oštećenja originala. Što se tiče Srbije digitalizacija kulturnih dobara se odvija sporo ali je ima, i to uglavnom kroz projekte Ministarstva kulture, uključujući kreiranje multimedijalnih kataloga i dugoročno čuvanje digitalnih zapisa</div
igitalizacija kulturne baštine kao oblik zaštite
Digitalizacija kulturnog nasleđa ima dvostruku ulogu – štiti originalnu građu od fizičkog propadanja i omogućava njenu dostupnost široj publici. Digitalni arhivi značajno smanjuju rizik od gubitka kulturnih dobara usled prirodnih katastrofa, ratova ili neadekvatnih uslova čuvanja.
Ovaj proces zahteva pouzdanu tehničku opremu i stabilne digitalne sisteme. Upravo zbog toga, ustanove i pojedinci koji se bave digitalnom obradom kulturnih sadržaja prepoznaju značaj kvalitetnih tehnoloških rešenja. Bez dobrih kamera i moćnih računara, ali i bez umetničke kreacije pojedinca, nije moguće napraviti kvalitetnu prezentaciju i digitalizaciju kulturnog nasleđa.
Prvi veliki projekat digitalizacije kulturnog nasleđa u Srbiji
Projekat Ministarstva za evropske integracije „Digitalizacija nacionalne kulturne baštine – interaktivna 3D panoramska tura“ iz 2018. godine imao je za cilj da restaurirane objekte kulturne baštine u Srbiji učini dostupnim svim korisnicima interneta. Pet značajnih objekata, Subotička sinagoga, Pirotska tvrđava, crkveni kompleks Jablanice, Golubačka tvrđava i Bačka tvrđava, predstavljeni su kroz virtuelne panoramske ture. Svaki objekat ima svoju interaktivnu 3D turu, sa visokom rezolucijom fotografija, koja omogućava da korisnici iz udobnosti svog doma istražuju enterijer i eksterijer ovih kulturnih spomenika.
Od septembra 2018. kada je projekat ugledao svetlo dana do februara 2019. godine, broj pregleda ovih objekata na Google Maps bio je impresivan. Subotička sinagoga – 28.170, Golubačka tvrđava – 10.149, Bačka tvrđava – 7.354, Pirotska tvrđava – 6.986, a crkveni kompleks Jablanice – 2.073. Panoramske ture su snimljene u visokoj rezoluciji omogućavajući realistično virtuelno iskustvo i promociju kulturne baštine Srbije široj publici.
Uloga obrazovanja u razvoju digitalnih kompetencija i promociji kulturnog nasleđa
Obrazovne institucije igraju ključnu ulogu u razvoju digitalne pismenosti i svesti o značaju kulturnog nasleđa. Uvođenjem digitalnih alata u nastavu istorije, jezika i umetnosti, učenici stiču znanja koja im omogućavaju da kulturne sadržaje naše zemlje, ali i drugih zemalja sveta, sagledaju iz savremene perspektive.
Istraživanja pokazuju da učenici koji koriste digitalne platforme za učenje pokazuju veće interesovanje za kulturno nasleđe i lakše povezuju prošlost sa sadašnjošću. Na taj način se stvara generacija koja poznaje kulturnu tradiciju, ali i poseduje veštine neophodne za njeno očuvanje u digitalnom okruženju.
Savremene kulturne institucije sve više koriste digitalne tehnologije kako bi unapredile svoj rad. Virtuelne izložbe, 3D modeli artefakata i onlajn baze podataka omogućavaju da kulturna dobra postanu dostupna korisnicima širom sveta. Preko 85% muzeja u SAD i Evropi sada nudi virtuelne ture ili onlajn prikaze svojih kolekcija, što omogućava pristup milionima korisnika širom sveta. Ovakvi pristupi doprinose i većoj međunarodnoj saradnji između institucija.
Za realizaciju ovakvih projekata, bilo da su u pitanju institucije ili pojedinci, neophodna je pouzdana tehnička infrastruktura. Moćne, kamere, jaki objektivi i snažni računari koje možete pronaći u VipHouse-u, obavezan su izbor ukoliko i vi želite da napravite 3D model artefakta ili projekat virtuelne ture muzeja, odnosno znamenitosti vašeg grada. Naravno, potrebna su i znanja i veštine u oblasti režije i montiranja materijala. Istorija
Običaji, jezik, usmena tradicija i narodna muzika, kao nematerijalna kulturna baština, posebno su osetljivi na zaborav. Prema UNESKO-u, preko 40% nematerijalne baštine u svetu je u riziku od nestanka. Digitalna pismenost omogućava da se ovi oblici kulture zabeleže putem audio i video zapisa i sačuvaju za buduće generacije.
Mnogi oblici tradicionalne kulture opstali su upravo zahvaljujući blagovremenom dokumentovanju. U digitalnoj eri, taj proces je znatno dostupniji, ali zahteva znanje i odgovorno korišćenje tehnologije kako bi se očuvala autentičnost sadržaja.
Značaj digitalne pismenosti za budućnost kulturnog nasleđa
Digitalna pismenost predstavlja jedan od najvažnijih preduslova za očuvanje kulturnog nasleđa u savremenom društvu. Povezivanje tradicije i tehnologije omogućava stvaranje trajnih i onlajn dostupnih zapisa kulturnih vrednosti.
Kroz ulaganje u obrazovanje i tehnološku infrastrukturu kreira se održiv model zaštite kulturnog identiteta. U svetu u kome se informacije brzo menjaju i umnožavaju, digitalno pismeni pojedinci i institucije postaju čuvari kolektivnog sećanja i kulturne baštine.
