Knjige Ive Andrića već decenijama su među najprodavanijim u Srbiji, a svako novo izdanje bilo kompleta njegovih dela bilo pojedinačnih naslova uvek izazovu veliko interesovanje javnosti. A kako i ne bi kada je reč o jedinom srpskom Nobelovcu!
Ovu, najprestižniju nagradu na svetu Ivo Andrić dobio je, sada već davne, 1961. Podijum u Stokholmu te godine je podelio sa Amerikancem Melvinom Kalvinom, dobitnikom za hemiju, njegovim sunarodnikom Đerđom fon Bekešijem, dobitnikom za medicinu i Nemcem Rudolfom Mesbauerom i Amerikancem Robertom Hofštaterom koji su bili laureati za fiziku. Šveđaninu Dagu Hamaršeldu posthumno je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
Andrić je pobedio Tolkina
Ipak, o drugim književnicima koji su te godine bili nominovani, nije se znalo mnogo. A onda je, prema pravilima Nobelovog komiteta, nakon 50 godina od dodele, sa spiskova skinuta oznaka tajnosti i tako smo 2011. saznali da je Ivo Andrić u trci za Nobela pobedio, između ostalih, i „oca“ Gospodara prstenova i tvorca Srednje zemlje – DŽ. R. R. Tolkina!
Andrić bolji od Tolkina
Na listi potencijalnih dobitnika za književnost te godine bilo je oko 50 imena. Prema pravilima, njih su predlagali bivši pobednici, određeni profesori književnosti, predstavnici institucija, kao i sama švedska akademija.
Zahvaljujući dostupnim dokumentima danas znamo da je Tolkina predložio njegov kolega i prijatelj K. S. Luis, autor „Narnije“, ali skidanje oznake tajnosti otkrilo je i neke druge zanimljivosti… Na primer, komentare članova žirija na nominovane književnike.
Tako, iako je danas reč o jednom od najpoznatijih autora epske fantastike za čija dela se smatra da su utemeljila čitav taj žanr i koja su do sada prodata u stotinama miliona primeraka, članovi Nobelovog komiteta nisu imali naročito lepo mišljenje o Tolkinu.
Dok je Andrić hvaljen zbog „epske snage kojom je pronalazio teme i prikazivao ljudske sudbine iz istorije svoje zemlje“, o Tolkinovoj prozi je rečeno da „ni na koji način ne može da se meri sa pripovedanjem najvišeg kvaliteta“.
Ovaj kratki komentar Andersa Osterlinga, pesnika i jednog od najuticajnijih književnih kritičara u švedskoj akademiji koji je u to vreme bio i predsednik odbora Nobelovog komiteta, verovatno je i presudio da Tolkinovo ime bude odbačeno iz daljih razmatranja za nagradu.
Drugi nominovani
Obelodanjeni dokumenti otkrili su i druge nominovane književnike te godine. Između ostalih, bili su tu i britanski pisci Lorens Darel, E. M. Foster i Grajam Grin, Italijan Alberto Moravija, Dankinja Karen Bliksen, kao i američki književnici Robert Frost i Džon Stajnbek koji će dobiti nagradu već 1962.
Frost je odbačen zbog svojih „poznih godina“ – 1961. bilo mu je 86 i Nobelov komitet je procenio da je to „fundamentalna prepreka, što sa žaljenjem konstatuje“. Iz istog razloga „otpao“ je i Foster koji je imao 82 godine i za koga je Osterling napisao da je „senka nekadašnjeg sebe, davno izgubljenog duhovnog zdravlja“.
Darel se nije dopao žiriju zbog svoje „monomanijakalne preokupacije erotskim komplikacijama“, dok je za italijanskog romanopisca Moraviju navedeno da „pati od opšte monotonije“.
Na kraju, na trećem mestu našla se Karen Bliksen, drugoplasirani je bio Grajam Grin, dok je jugoslovenski autor Ivo Andrić zauzeo prvo mesto postajući tako dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, kojoj je značajno doprinelo njegovo čuveno delo „Na Drini ćuprija“.
Ovaj roman, koji prati istoriju Višegrada i čuvenog mosta kroz vekove, smatra se njegovim najznačajnijim delom i jednim od najboljih romana srpske i svetske književnosti.
Čitajte Andrića!
Uvek je dobro vraćati se klasicima. Ako želite da u svojoj kolekciji imate dela Ive Andrića, jedna topla preporuka – povodom 130 godina od rođenja srpskog nobelovca, izdavačka kuća Narodno delo iz Beograda objavila je komplet od 12 knjiga ovog autora.
Osim slavljenih romana Ive Andrića, ovde ćete pronaći i njegove najpoznatije pripovetke, eseje, poeziju, kao i šarenoliku kolekciju pisčevih misli. Sve to sabrano na jednom mestu i pogodno za čitanje i ponovno otkrivanje plodnog i svestranog književnog opusa Ive Andrića.
