Књиге Иве Андрића већ деценијама су међу најпродаванијим у Србији, а свако ново издање било комплета његових дела било појединачних наслова увек изазову велико интересовање јавности. А како и не би када је реч о једином српском Нобеловцу!
Ову, најпрестижнију награду на свету Иво Андрић добио је, сада већ давне, 1961. Подијум у Стокхолму те године је поделио са Американцем Мелвином Калвином, добитником за хемију, његовим сународником Ђерђом фон Бекешијем, добитником за медицину и Немцем Рудолфом Месбауером и Американцем Робертом Хофштатером који су били лауреати за физику. Швеђанину Дагу Хамаршелду постхумно је додељена Нобелова награда за мир.
Андрић је победио Толкина
Ипак, о другим књижевницима који су те године били номиновани, није се знало много. А онда је, према правилима Нобеловог комитета, након 50 година од доделе, са спискова скинута ознака тајности и тако смо 2011. сазнали да је Иво Андрић у трци за Нобела победио, између осталих, и „оца“ Господара прстенова и творца Средње земље – Џ. Р. Р. Толкина!
Андрић бољи од Толкина
На листи потенцијалних добитника за књижевност те године било је око 50 имена. Према правилима, њих су предлагали бивши победници, одређени професори књижевности, представници институција, као и сама шведска академија.
Захваљујући доступним документима данас знамо да је Толкина предложио његов колега и пријатељ К. С. Луис, аутор „Нарније“, али скидање ознаке тајности открило је и неке друге занимљивости… На пример, коментаре чланова жирија на номиноване књижевнике.
Тако, иако је данас реч о једном од најпознатијих аутора епске фантастике за чија дела се сматра да су утемељила читав тај жанр и која су до сада продата у стотинама милиона примерака, чланови Нобеловог комитета нису имали нарочито лепо мишљење о Толкину.
Док је Андрић хваљен због „епске снаге којом је проналазио теме и приказивао људске судбине из историје своје земље“, о Толкиновој прози је речено да „ни на који начин не може да се мери са приповедањем највишег квалитета“.
Овај кратки коментар Андерса Остерлинга, песника и једног од најутицајнијих књижевних критичара у шведској академији који је у то време био и председник одбора Нобеловог комитета, вероватно је и пресудио да Толкиново име буде одбачено из даљих разматрања за награду.
Други номиновани
Обелодањени документи открили су и друге номиноване књижевнике те године. Између осталих, били су ту и британски писци Лоренс Дарел, Е. М. Фостер и Грајам Грин, Италијан Алберто Моравија, Данкиња Карен Бликсен, као и амерички књижевници Роберт Фрост и Џон Стајнбек који ће добити награду већ 1962.
Фрост је одбачен због својих „позних година“ – 1961. било му је 86 и Нобелов комитет је проценио да је то „фундаментална препрека, што са жаљењем констатује“. Из истог разлога „отпао“ је и Фостер који је имао 82 године и за кога је Остерлинг написао да је „сенка некадашњег себе, давно изгубљеног духовног здравља“.
Дарел се није допао жирију због своје „мономанијакалне преокупације еротским компликацијама“, док је за италијанског романописца Моравију наведено да „пати од опште монотоније“.
На крају, на трећем месту нашла се Карен Бликсен, другопласирани је био Грајам Грин, док је југословенски аутор Иво Андрић заузео прво место постајући тако добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године, којој је значајно допринело његово чувено дело „На Дрини ћуприја“.
Овај роман, који прати историју Вишеграда и чувеног моста кроз векове, сматра се његовим најзначајнијим делом и једним од најбољих романа српске и светске књижевности.
Читајте Андрића!
Увек је добро враћати се класицима. Ако желите да у својој колекцији имате дела Иве Андрића, једна топла препорука – поводом 130 година од рођења српског нобеловца, издавачка кућа Народно дело из Београда објавила је комплет од 12 књига овог аутора.
Осим слављених романа Иве Андрића, овде ћете пронаћи и његове најпознатије приповетке, есеје, поезију, као и шаренолику колекцију писчевих мисли. Све то сабрано на једном месту и погодно за читање и поновно откривање плодног и свестраног књижевног опуса Иве Андрића.
