Razumevanje misli i osećanja drugih ljudi često izaziva značajnu nesigurnost. U razgovoru, na primer, kako možemo znati da li je nečiji osmeh iskren? U stvarnom životu, fizički znaci poput govora tela i tona glasa pružaju neke opipljive tragove. U virtuelnoj sferi, osmeh poprima oblik još težeg za tumačenje emotikona. A svi fizički tragovi nestaju.
Način na koji ljudi doživljavaju – i rešavaju – društvenu nesigurnost menja se kako se komunikacija premešta na mrežu, pišu istraživači u aprilskom izdanju časopisa Trends in Cognitive Science. Ta promena pogađa sve. Ali tinejdžeri, koji tek počinju da formiraju svoje društvene identitete, mogli bi biti posebno ranjivi.
Koliko su ranjivi nije jasno, jer istraživanja o društvenoj nesigurnosti u onlajn okruženjima praktično ne postoje; postoji „ogroman jaz” u tom polju, kaže Amanda Ferguson, klinički psiholog sa Univerziteta u Kembridžu. „Ovo je prvi teorijski rad objavljen na tu temu.”
Kako ljudi rešavaju društvenu nesigurnost?
Amandin rad proširuje pregled iz maja 2019. godine o tome kako ljudi rešavaju društvenu nesigurnost na sistematične, merljive načine. Na primer, kada razmatraju da li da pozajme novac strancu, ljudi prvo formiraju grub prvi utisak, poput „Ova osoba izgleda pouzdano.” Zatim ažuriraju taj početni stav, možda tako što razgovaraju sa osobom ili saznaju o njenom ponašanju od zajedničkog poznanika.
U tom radu, Orijel FeldmanHol i Amitai Šenav, oboje sa Univerziteta Braun u Providensu, R.I., fokusirali su se isključivo na interakcije uživo. Istraživanje nesigurnosti u društvenim okruženjima samo po sebi je relativno novo područje proučavanja — i još ne uključuje kako ljudi rešavaju nesigurnost na mreži, kaže FeldmanHol, socijalni neuronaučnik. „U tom domenu praktično nema rada.”
Poznato je da pogrešno tumačenje društvenih znakova može dovesti do društvene izolacije i usamljenosti, pa je učenje snalaženja u društvenim situacijama ključno za blagostanje (SN: 20.2.24). Science News je razgovarao sa Fergusonovom o potrebi za istraživanjem kako ljudi, posebno tinejdžeri, rešavaju društvenu nesigurnost na mreži. Ovaj intervju je uređen radi dužine i jasnoće.
Šta vas je podstaklo da istražujete kako tinejdžeri doživljavaju nesigurnost u onlajn prostorima?
Ferguson: Istraživanje ovoj temi uglavnom se odnosi na ideju „doze”, poput doze korišćenja društvenih mreža, i nekih mentalnih zdravstvenih ishoda. Istraživači mere stvari poput vremena provedenog na mreži, učestalosti korišćenja, trajanja korišćenja, broja provera stranica i slično. Literatura obično sugeriše da efekti [na mentalno zdravlje], ako se uopšte pronađu… imaju tendenciju da budu mali.
Međutim, veličina tog efekta raste u određenim starosnim grupama. Kod devojaka, verujem, to je između 11 i 13 godina; kod dečaka malo starije, 14 ili 15 godina; i zatim kod obe grupe u 19. godini. Trudimo se da razumemo šta može učiniti neke ljude više izloženim riziku od drugih.
Vreme provedeno na mreži je suviše gruba mera da bi se znalo šta tinejdžeri osećaju dok su na mreži. Jedan od mehanizama koji nas zanima je ideja društvene nesigurnosti. Jednostavno je toliko teže razumeti šta ljudi misle i osećaju kada komunicirate s njima digitalno nego uživo.
Navodite da kada ljudi komuniciraju na mreži, društvena nesigurnost raste i opada. Možete li to objasniti?
Ferguson: Društvene informacije o strukturi grupe i statusu postaju sve sigurnije na mreži, dok zaista važne društvene informacije koje utiču na to kako vidimo sebe … postaju mnogo nesigurnije.
Oflajn znaci koji se odnose na društveni status… su donekle dvosmisleni. Ko nosi najnovije patike? Ko ima najviše prijatelja, ko je najpopularniji u školi? Oni nisu kvantifikovani i konkretizovani kao na društvenim mrežama gde imate broj pratilaca, broj prijatelja, broj odgovora na komentare.
Na primer, Snapchat ima funkciju koja prati ljude. Možete videti ako su svi vaši prijatelji na istom mestu, što može ostaviti zaista loš osećaj. Izostavljeni ste na način koji deluje vrlo konkretno.
Istovremeno, mnogo puta komunikacija uživo je licem u lice i sinhrona. Digitalna komunikacija omogućava slanje poruka u bilo kom trenutku. To znači da neko iznenada može prestati da odgovara. A razlog može biti to što je izveo decu napolje, otišao na spavanje, nije mu se dopalo to što ste rekli ili nije znao kako da odgovori. Može biti bilo šta.
Kako proučavate način na koji ljudi doživljavaju i rešavaju društvenu nesigurnost na mreži?
Ferguson: Trenutno prikupljamo podatke u istraživanju. Pitamo tinejdžere uzrasta od 13 do 18 godina nekoliko puta dnevno da li su doživeli društvenu nesigurnost u stvarnom životu i na mreži. Na primer, pitamo, da li ste se osećali izostavljeno na društvenim mrežama? Koliko vam je teško da razumete šta ljudi misle i osećaju?
Takođe imamo eksperiment u kom manipulišemo statusom i nesigurnošću u različitim pravcima i posmatramo kako to utiče na ponašanje ljudi. To je još uvek u ranoj fazi.
Zašto je važno razumeti kako ovaj prelazak na onlajn komunikaciju utiče na mlade ljude?
Ferguson: Zamislite mladog čoveka, ne znam da li takva osoba postoji, ali recimo desetogodišnjaka koji nikada nije bio na društvenim mrežama. Sve što zna je njegova učionica.
Onda odlazi u novu školu koja je u potpunosti onlajn, i može komunicirati sa ljudima samo virtuelno. Tamo će razvijati svoj osećaj identiteta i shvatati šta ljudi misle o njemu i ko je on u svetu. A vrsta informacija koje dobijate na mreži jednostavno ima drugačiji set karakteristika od onih oflajn.
Na primer, ako je neko ljut na vas uživo, postoje brojni načini da se ta ljutnja izrazi. Ne izgleda uvek isto, ali znaci su obično očigledniji. Postoje načini da se ljutnja izrazi na mreži koji nemaju jasnu analogiju u oflajn svetu.
Na primer, poruka koja izgleda kao ostavljena nepročitana može ukazivati na to da je neko ljut na vas ili da je neko zauzet ili spava. Dakle, u onlajn svetu je teže odrediti šta drugi misle i osećaju. Moguće je da uverenja nekoga ko je tako učio, njegova konceptualizacija onoga što je ljutnja, mogu biti veoma široka i sa nejasnim granicama.
Mnogo toga moramo naučiti o tome kako prelazak na pretežno digitalni društveni svet, ili čak delimično digitalni, utiče na kritičan društveni razvoj, [poput] međuljudskih veština, komunikacije i emotivne regulacije.
