Bolesti srčanih zalistaka pogađaju dva do tri odsto populacije. Njihova učestalost raste sa godinama, pa su prisutne kod svake desete osobe starije od 75 godina. Ove srčane bolesti su veoma ozbiljne i povezane su sa brojnim zdravstvenim rizicima, zbog čega lekari u svakodnevnom radu moraju da obrate pažnju na identifikaciju srčanih mana. Najčešće mane srčanih zalistaka su stenoza aortnog zaliska, koja se javlja u grupi bolesnika koji su stariji od 70 godina i kod mlađih sa određenim urođenim srčanim manama kao što su na primer bikuspidna aorta valvula i slabost mitralnog zaliska.
Kako ističe asistent dr Bogdan Okiljević, kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, simptomi bolesti srčanih zalistaka mogu biti mnogobrojni, mada postoji i velika grupa asimptomatskih bolesnika, tj. onih koji imaju oboleo zalistak, ali nemaju još uvek simptome bolesti.
– Asimptomatski bolesnici su pod povišenim rizikom od brojnih kardiovaskularnih komplikacija, a da ni ne znaju da su bolesni, tako da je ova faza oboljenja veoma opasna i zbog toga se savetuju redovni periodični pregledi pacijenata, radi identifikacije i pravilnog lečenja bolesti. Kad se pojave simptomi, to su najčešće ubrzano zamaranje, slabost, malaksalost, otežano disanje, kratkotrajni gubici svesti, a u uznapredovaloj fazi bolesti to mogu biti nemogućnost spavanja na ravnom, otoci nogu i trbuha i glad za vazduhom. Nažalost, nekada kao prvu manifestaciju oboljenja srčanih zalistaka predstavlja i iznenadna srčana smrt, te je zbog toga veoma bitno rano dijagnostikovati i pravilno lečiti ova oboljenja – dodao je dr Okiljević.
Dijagnoza se postavlja na osnovu skupa anamnestičkih podataka, fizikalnog pregleda i dodatnih dijagnostičkih metoda. U razgovoru sa pacijentom može se saznati o prisustvu ili odsustvu određenih simptoma kao i o ranijim bolestima. Od fizikalnih pregleda najkorisnija metoda je auskultacija („slušanje” stetoskopom), jer tom prilikom lekar lako može da utvrdi prisustvo srčanog šuma koji zahteva dodatno ispitivanje. Dr Okiljević ističe da na EKG pregledu mogu da se vide određeni znaci koji govore u prilog promeni strukture srčanog mišića, a definitivna dijagnoza i procena stepena oboljenja se postavlja ehokardiografijom (ultrazvukom srca). U nekim takozvanim graničnim slučajevima, radi donošenja odluke o najboljoj metodi lečenja, potrebno je uraditi i dodatne testove kao što su test opterećenja, kompjuterizovana tomografija…
– Klasična kardiohirurška operacija kroz medijalnu sternotomiju je i dalje zlatni standard za popravku ili zamenu srčanih zalistaka. Međutim, brojne su minimalno invazivne procedure koje možemo koristiti kod selektovanih pacijenata za lečenje mana srčanih zalistaka. Što se tiče hirurgije mitralnog zaliska, on se veoma često operiše minimalno-invazivno, kroz jedan mali rez od 4-5 centimetara sa desne strane grudnog koša, između rebara i pod kontrolom endoskopa (kamere). Aortni zalistak se može operisati kroz različite minimalno invazivne pristupe, a najmanju traumu je moguće ostvariti rezom od četiri do pet centimetara s desne strane grudnog koša, slično kao i mitralni zalistak, pod kontrolom endoskopa. Minimalno invazivne operacije su zahtevnije nego klasične operacije. Mi na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” posvećeni smo tome da pojedinačno evaluiramo svakog pacijenta i da onome ko je pogodan za minimalno invazivnu operaciju to bude i metoda lečenja. Svaka od ovih operacija ima unapred definisane korake, kako bi procedure bile što uniformnije i bezbednije za pacijenta. Oporavak od ovih procedura je individualan, ali se smatra da nakon šest nedelja od operativnog lečenja većina bolesnika bude oporavljeno u velikoj meri, dok je kod minimalno-invazivnih procedura oporavak nešto brži – objasnio je dr Okiljević.
Rezultat hirurškog lečenja svih bolesti srca podrazumeva bolji kvalitet života bolesnika i duže preživljavanje. Savet za dalji način života umnogome zavisi od same procedure koja je urađena i od prethodnog zdravstvenog stanja bolesnika.
– Bolesnici kojima se uradi rekonstrukcija mitralnog zaliska („popravka”), nakon oporavka se vraćaju apsolutno svim aktivnostima, bez ograničenja. Ograničenja postoje, pre svega, kod bolesnika kojima je zamenjen zalistak mehaničkom protezom, pa oni doživotno moraju da piju lekove za razređivanje krvi. Zbog toga im savetujemo izbegavanje ekstremnih sportova, jer kod povreda može da dođe do značajnog krvarenja – kaže naš sagovornik.
Bolesti srčanih zalistaka je teško u celini prevenirati, s obzirom na to da one nastaju složenom interakcijom genetskih i stečenih faktora koju još medicina nije do kraja shvatila. Osnova prevencije je u ranom prepoznavanju bolesti i adekvatnom lečenju pre nastanka nepovratnih promena srčanog mišića i/ili komplikacija oboljenja.
– Opšta prevencija kardiovaskularnih oboljenja je veoma bitna, jer je njome moguće usporiti proces napredovanja bolesti ili ga u potpunosti zaustaviti, a ona podrazumeva redovan san, adekvatnu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, prevenciju ili lečenje gojaznosti, izbegavanje cigareta i alkohola i kontrolu pridruženih oboljenja kao što su povišen pritisak, šećerna bolest ili povišene masti u krvi – zaključio je dr Okiljević.
