Najrasprostranjenije i najopasnije bolesti nisu ebola ili hantavirus, već poremećaji mentalnog zdravlja, prema novoj studiji objavljenoj u medicinskom časopisu The Lancet. Sa više od milijardu pogođenih ljudi, da li bi trebalo da budete zabrinuti?
Objavljena u četvrtak, studija je utvrdila da je skoro 1,2 milijarde ljudi širom sveta imalo neki mentalni poremećaj 2023. godine, što predstavlja porast od 95% u odnosu na 1990. Od 12 proučavanih poremećaja, istraživači su otkrili najveći porast kod anksioznih poremećaja i velikog depresivnog poremećaja, koji su porasli za 158%, odnosno 131%. Ova dva stanja su sada najrasprostranjenije mentalne bolesti na svetu.
Koji mentalni poremećaji su proučavani?
Autori studije zabeležili su učestalost 12 najčešćih mentalnih poremećaja, za koje su utvrdili da su:
- Anksiozni poremećaji
- Veliki depresivni poremećaj
- Distimija (hroničan, ali blag oblik depresije)
- Bipolarni poremećaj
- Shizofrenija
- Poremećaji iz autističnog spektra
- Poremećaj ponašanja
- Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD)
- Anoreksija nervoza
- Bulimija nervoza
- Idiopatski razvojni intelektualni invaliditet (IDID, ili intelektualne smetnje nepoznatog uzroka)
- Rezidualna kategorija drugih mentalnih poremećaja
Ko je u riziku?
Sa izuzetkom ADHD-a i IDID-a, koji su opali za 1,8% i 16,4%, svi ovi poremećaji su porasli po učestalosti. Međutim, porast nije bio ravnomerno raspoređen.
Većina od ovih 12 stanja češća je kod žena, pri čemu su depresija, anksioznost, bipolarni poremećaj, anoreksija i bulimija verovatniji kod ženske populacije. ADHD, autizam i poremećaj ponašanja – koji se ispoljava agresijom i neposlušnošću – rasprostranjeniji su kod muškaraca.
Mentalni poremećaji su najčešći kod osoba uzrasta od 15 do 19 godina, pokazala je studija, što je prvi put da ova demografska grupa nosi najveći teret problema mentalnog zdravlja.
Gde je situacija najteža?
Istraživanje je sprovedeno u 204 države i teritorije, i iako je studija zabeležila porast širom sveta, zapadne zemlje su najviše pogođene.
Mereći „godine života“ provedene u mentalnoj bolesti, istraživači su utvrdili stopu mentalnih bolesti od 3.555 na 100.000 stanovnika u Netherlands, a 1.302 u Vietnam, na primer.
Srednje razvijene zemlje u celini imale su prosečne stope mentalnih bolesti od oko 1.853 na 100.000, dok su visoko razvijene zemlje imale stope od oko 2.184 na 100.000.
Zašto je sve više mentalno obolelih?
„Ovde deluje mnogo faktora i teško ih je sve razdvojiti“, rekao je vodeći istraživač dr Damijan Santomauro za CNN. Međutim, Santomaurov kolega, dr Robert Trestman, istakao je jedan ključni faktor: „Stigma mentalne bolesti je značajno smanjena, ljudima je mnogo prijatnije da istupe i potraže pomoć, umesto da pate u tišini.“
Dok Trestman porast pripisuje slabljenju stigme, drugi ukazuju na preteranu dijagnostiku mentalnih poremećaja.
Preterana dijagnostika
Između 2013. i 2025. godine, broj slučajeva mentalnog zdravlja kojima se bavila Nacionalna zdravstvena služba National Health Service u United Kingdom više se nego udvostručio – sa nešto manje od četiri miliona 2013. na devet miliona 2025. godine.
Pošto su stope autizma i ADHD-a pokretale ovaj rast, ministar zdravlja Wes Streeting tvrdio je da „postoji preterana dijagnostika“ ovih stanja i naredio je vladinu reviziju tog pitanja prošlog decembra.
Tada je BBC pitao 750 britanskih lekara da li se slažu sa Stritingovim komentarima. Njih 442 reklo je da se slaže, dok je samo 81 izjavio da su problemi mentalnog zdravlja nedovoljno dijagnostikovani.
„Kao društvo, izgleda da smo zaboravili da život može biti težak – slomljeno srce ili žalost su bolni i normalni, i moramo naučiti da se nosimo s tim“, rekao je jedan lekar za Bi-Bi-Si.
U studiji iz 2022. godine, australijski istraživači identifikovali su „širenje koncepta“ kao ključni pokretač preterane dijagnostike. Oni su tvrdili da su, proširujući definiciju nekih poremećaja, lekari i psihijatri patologizovali nekada normalna ponašanja: na primer, dečaku koji odbija da mirno sedi u školi danas će verovatnije biti dijagnostikovan ADHD nego 1990. godine.
Velika farmaceutska industrija profitira
Jedan od lekara koji su razgovarali sa Bi-Bi-Sijem rekao je da se „redovno hvata za antidepresive, za koje zna da mogu pomoći samo kratkoročno i neće sprečiti ponovnu pojavu problema“.
Od 2022. godine, oko 14,7% stanovništva u Engleskoj ima recept za antidepresive, a broj dece uzrasta od 5 do 12 godina koja koriste ove lekove porastao je za 41% između 2015. i 2021, prema podacima farmaceutskog časopisa.
Upotreba antidepresiva porasla je za 147% u European Union između 2000. i 2020, a za 65% u United States tokom istog perioda.
Svi ovi brojevi pretvaraju se u ogromne profite za farmaceutsku industriju. Prema magazinu Fortune, očekuje se da će globalno tržište antidepresiva dostići 18,3 milijarde dolara do 2027. godine.
„Velika farmacija“ radi na tome da poveća ove brojeve putem dijagnostike, navodi Fortune, ističući kako „profitne organizacije i vlade rade na podizanju svesti u široj populaciji o različitim mentalnim stanjima“, što „pomaže potencijalu rasta tržišta“.
Počev od osamdesetih godina, farmaceutske kompanije lobirale su kod American Psychiatric Association da depresiju preklasifikuje iz epizodne pojave u dugotrajni „poremećaj“ koji zahteva lekove.
Kompanije su potom finansirale studije kako bi dokazale da njihovi proizvodi – u ovom slučaju SSRI lekovi (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina) – deluju, a lekari su bili podsticani da ih prepisuju.
Rana ispitivanja SSRI lekova su bila nameštena od strane industrije
Savremena istraživanja pokazala su da su mnoga rana ispitivanja SSRI lekova bila nameštena od strane industrije, a više kompanija – uključujući GlaxoSmithKline, Forest Laboratories i Takeda – tuženo je zbog davanja mita lekarima u zamenu za prepisivanje većeg broja antidepresiva.
U nagodbi iz 2012. godine, GlaxoSmithKline je platio tri milijarde dolara odštete zbog nezakonitog promovisanja lekova Paksil i Velbutrin, uključujući nuđenje obroka i hotelskog smeštaja lekarima koji su prepisivali ova dva leka.
Sa izuzetkom poremećaja ponašanja, svako stanje pomenuto u studiji časopisa Lancet leči se lekovima na recept, što znači da farmaceutska industrija ima unapred ugrađen podsticaj da promoviše njihovu dijagnostiku.
Da li nas savremeni život čini bolesnima?
Dok preterana dijagnostika i pohlepa farmaceutske industrije u velikoj meri objašnjavaju rast mentalnih bolesti, neki naučnici veruju da nas i sam savremeni svet čini bolesnima.
Kako je psihijatar dr Aleks Kurmi objasnio u listu The Guardian prošle godine, ljudi su evoluirali da žive u blisko povezanim grupama lovaca-sakupljača, obavljajući praktične poslove u „zajednicama bogatim tradicijom, ritualima i duhovnim smislom“, a ne da žive atomizovanim i sedentarnim životima u gradovima, hraneći se hranom punom hemikalija i bivajući bombardovani ciklusima vesti ispunjenih bedom i nasiljem.
„Moderne populacije su sve više preuhranjene, pothranjene, fizički neaktivne, lišene sunčeve svetlosti, sna i društvenih kontakata“, navodi se u studiji iz 2012. pod nazivom „Depresija kao bolest modernosti“.
Studija je takođe zabeležila „pozitivnu korelaciju između BDP-a po glavi stanovnika jedne zemlje i životnog rizika od poremećaja raspoloženja“.
Uticaj društvenih mreža i kovida
Studija časopisa Lancet utvrdila je nagli rast mentalnih bolesti nakon pandemije COVID-19, perioda karantina, izolacije, nezaposlenosti i stresa za stotine miliona ljudi širom sveta.
Određeni elementi savremenog života imali su jasan i dobro dokumentovan negativan uticaj na naše mentalno zdravlje.
Posle više od 143 recenzirane studije, raste konsenzus da je upotreba društvenih mreža povezana sa depresijom, anksioznošću i poremećajima ishrane poput anoreksije i bulimije, posebno kod tinejdžera.
Sada je i zvaničan stav glavnog hirurga United States da adolescenti – grupa kod koje je studija Lancet zabeležila najveći porast mentalnih poremećaja – koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mrežama udvostručuju rizik od razvoja anksioznosti i depresije.
Nešto manje od polovine američkih tinejdžera smatra da društvene mreže imaju „uglavnom negativan“ uticaj na njihovo mentalno zdravlje, pokazalo je istraživanje organizacije Pew Research Center prošle godine.
Da li bi trebalo da budete zabrinuti?
Kratak odgovor je: „zavisi“.
Dok se čini da rizik od mentalnih poremećaja raste zajedno sa BDP-om neke zemlje, vredi imati na umu da su najbogatije i najrazvijenije zemlje ujedno i najveća tržišta za farmaceutsku industriju, što povećava verovatnoću da njihovi građani budu preterano dijagnostikovani i preterano lečeni.
Šire posmatrano, neka rešenja su očigledna: ograničavanje vremena pred ekranom i upotrebe društvenih mreža, zdrava ishrana i fizička aktivnost, izgradnja snažnih odnosa, meditacija i molitva – sve to i nauka i zdrav razum prepoznaju kao faktore koji doprinose dobrom mentalnom zdravlju.
