Znate već da se internet stalno razvija i menja. Ali ne menjaju se samo veb-sajtovi i platforme koje postaju popularne pa onda nestanu — sam kod na kome je internet izgrađen je u stalnom toku.
Poslednjih nekoliko godina, neki tehnološki futuristi su počeli da ukazuju na Web3, termin koji je skovao kompjuterski naučnik Gavin Vud, kao znak onoga što nas očekuje. Web3 je ideja o novom, decentralizovanom internetu izgrađenom na blokčejn tehnologiji — distribuiranim evidencijama kojima zajednički upravljaju učesnici.
Neki elementi Web3 su već prisutni
Zbog kolektivne prirode blokčejna, ako i kada Web3 u potpunosti zaživi — a neki njegovi elementi su već prisutni — on će, teoretski, označiti novu eru interneta, u kojoj će korišćenjem i pristupom upravljati zajednice, a ne nekoliko korporacija koje sada dominiraju Web2 modelom.
Interesovanje za elemente Web3-a znatno je poraslo od 2018. godine, u oblastima kao što su ulaganja u kapital, internet pretrage, prijave za patente, naučne publikacije, otvorene radne pozicije i medijski izveštaji.
Finansijski sektor je bio u prvim redovima kada su u pitanju nove Web3 tehnologije i digitalna sredstva: u jednom trenutku, dnevni obim transakcija na takozvanim decentralizovanim finansijskim berzama premašivao je 10 milijardi dolara. Kao što ćemo videti, napredak je ipak dolazio u talasima i s prekidima.
Ako i dalje niste sigurni šta je Web3, niste jedini. Prema anketi Harvard Business Review-a iz 2022. godine, skoro 70 odsto od više od 50.000 ispitanika priznalo je da ne zna šta je Web3. U ovom objašnjenju ćete saznati više o Web3-u, njegovim opasnostima i mogućnostima, kao i kada — ili da li — će u potpunosti zaživeti.
Šta su Web1 i Web2?
Ako će postojati Web3, trebalo bi prvo da razumete šta su Web1 i Web2.
Web1 je prva verzija interneta, koja se proširila tokom 1990-ih i ranih 2000-ih. Veći deo Web1-a bio je izgrađen korišćenjem „otvorenih protokola“, načina razmene informacija koji mogu koristiti svi, a ne samo jedna kompanija ili organizacija.
U to vreme, internet se uglavnom koristio za čitanje veb stranica i dopisivanje sa prijateljima ili nepoznatima. Kako se Web1 razvijao, sve više pojedinaca i kompanija koristilo je internet za elektronsku trgovinu, kao i za akademska i naučna istraživanja.
Web2 se pojavio sredinom 2000-ih, kada se pojavila nova generacija internet kompanija — počev od Facebook-a, Twitter-a (danas X) i Vikipedije — koje su omogućile korisnicima da sami kreiraju sadržaj. Ali postojao je trošak za te „besplatne“ platforme društvenog softvera, kako ih je nazvao istraživač sa MIT-a Endru Makafi u jednom intervjuu za McKinsey Quarterly 2009. godine — trošak koga mnogi korisnici nisu bili svesni. Te kompanije su monetizovale aktivnost i podatke korisnika prodajući ih oglašivačima, dok su zadržavale kontrolu nad ključnim odlukama o funkcionalnosti i upravljanju.
Koje tehnologije podržavaju Web3?
Web3 opisuje kako bi internet mogao da izgleda izgrađen na novim vrstama tehnologija. Evo tri glavne:
Blokčejn
Blokčejn je digitalno distribuirana, decentralizovana evidencija koja postoji unutar kompjuterske mreže i omogućava beleženje transakcija. Kako se dodaju novi podaci, stvara se novi blok i trajno dodaje lancu. Svi čvorovi na blokčejnu se tada ažuriraju kako bi odrazili promenu. To znači da sistem nije podložan jednom centru kontrole ili kvaru.
Pametni ugovori
Pametni ugovori su softverski programi koji se automatski izvršavaju kada se ispune određeni uslovi, poput uslova dogovora između kupca i prodavca. Pametni ugovori se definišu u kodu na blokčejnu i ne mogu se menjati.
Digitalna sredstva i tokeni
To su vrednosti koje postoje isključivo u digitalnom obliku. Uključuju kriptovalute, stabilkoine, digitalne valute centralnih banaka (CBDC) i NFT-ove (nezamenljive tokene). Takođe mogu uključivati tokenizovane verzije stvarnih sredstava, poput umetničkih dela ili karata za koncerte i sportske događaje.
Kasnije ćemo videti kako se svaka od ovih tehnologija koristi u praksi, kroz stvarne primere proizvoda podržanih Web3 tehnologijom.
Kako se Web3 razlikuje od Web2?
U Web2 eri, kontrola — nad transakcijama, sadržajem i podacima — centralizovana je u tehnološkim korporacijama. Teoretski, to će se promeniti sa dolaskom Web3-a. Zagovornici veruju da će u eri Web3 korisnici imati moć da kontrolišu sopstvene informacije, bez potrebe za posrednicima kakve danas poznajemo.
Web3 bi mogao da promeni način upravljanja informacijama, načina monetizacije interneta, pa čak i funkcionisanje veb kompanija.
Još jedna razlika je u pristupu poverenju
U Web2 sistemu, transakcija — bilo da je reč o novcu ili informacijama — oslanja se na poverenje između dve strane (i obično na posrednika).
Nasuprot tome, Web3 ne zahteva da se korisnici međusobno poznaju ili veruju. Umesto toga, tehnologija je dizajnirana tako da se transakcija izvršava samo ako su određeni kriterijumi ispunjeni i podaci verifikovani.
Evo jednog teorijskog primera kako bi Web3 transakcija mogla da izgleda. Zamislite da neko želi da kupi kartu za koncert preko sekundarnog tržišta.
Ta osoba je ranije bila prevarena — neko joj je prodao lažnu kartu i ukrao novac. Ovoga puta, odlučuje se da koristi Web3 platformu za razmenu karata, baziranu na blokčejnu.
Na takvim sajtovima, svaka karta ima jedinstveni, nepromenljivi i verifikovani identitet koji je povezan sa stvarnom osobom. Pre nego što kupi kartu, većina čvorova na mreži potvrđuje identitet prodavca i validnost karte. Kupuje kartu — i uživa u koncertu.
Kripto je 2022. godine naišao na poteškoće. Šta je to značilo za Web3?
2022. godine izgubilo je više od 50 odsto svoje tržišne kapitalizacije, jer je nekoliko valuta izgubilo na vrednosti, a brojne kripto berze su se zatvorile. Tačno je da su kriptovalute i Web3 oba zasnovana na blokčejnovima, ipak, dolaskom Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, kripto svet se umnogome promenio i donekle stabiilizovao, iako je to i dalje izuzetno volatilno tržište.
Tada je broj prodaja NFT-a porastao je za 68 odsto, uprkos usporavanju u drugoj polovini godine. NFT-ovi su digitalni prikazi imovine koji se čuvaju na blokčejnu. Pošto je NFT, po definiciji, nenadomestiv, što znači da se ne može kopirati, on služi kao digitalni dokaz vlasništva koji se zatim može kupiti ili prodati.
Preuzimanja osnovnih alata za Ethereum porasla su za 87 odsto. Ethereum je blokčejn zasnovan na pametnim ugovorima; osnovni alati su oni koje programeri koriste da bi radili sa njim.
Obim plaćanja stabilnim kovanicama na blokčejnu porastao je za više od 50 odsto. Stabilne kovanice su privatne, stabilizovane kriptovalute koje su vezane za neku drugu valutu, robu ili finansijski instrument.
Broj aktivnih korisnika Web3 igranja porastao je za 60 odsto.
Globalno tržište tokenizacije poraslo je za oko 23 odsto. Tokenizacija je proces u kojem se kreiraju NFT-ovi i ima potencijal da utiče na strukturu finansijskih usluga i tržišta kapitala.
Primeri Web3 u stvarnom svetu
Broj transakcija podržanih Web3 tehnologijama i dalje raste. Evo četiri primera koji su pomenuti u McKinsey-ovom Izveštaju o tehnološkim trendovima za 2023. godinu:
U novembru 2022. godine, JPMorgan Chase je izvršio svoju prvu prekograničnu blokčejn transakciju, koja je uključivala tokenizovane depozite u singapurskim dolarima i japanskim jenima. Ova trgovina bila je deo Projekta Guardian, partnerstva između JPMorgan Chase-a i DBS Banke.
Securitize, firma za digitalnu imovinu, udružila se sa globalnom investicionom firmom KKR kako bi lansirala tokenizovani fond na Avalanche blokčejnu. Tokenizacija omogućava većem broju individualnih investitora da ulažu u privatni kapital digitalizovanjem operacija i smanjenjem minimalnih ulaganja.
100 Thieves, e-sportski i lajfstajl brend, ponudio je NFT dijamantske oglice fanovima ako su napravili digitalni novčanik na platformi u roku od 75 sati. Više od 300.000 ljudi je iskoristilo ovaj NFT.
Nakon što je 2021. godine kupio Web3 studio RTFKT, Nike je lansirao svoju Web3 platformu 2022. godine pod nazivom .Swoosh i od tada nudi blokčejn-bazirane NFT-ove kupcima. Platforma .Swoosh je zamišljena kao centar za nova lansiranja proizvoda, kao i prostor za korisnike da dele dizajne virtuelne odeće.
Da li je Web3 isto što i metaverzum?
Nije baš isto. Prema tehnološkom stručnjaku Metjuu Bolu, Web3 se odnosi na decentralizovane baze podataka i arhitekturu sistema, dok je metaverzum novi paradigm računarskih i mrežnih tehnologija. Oboje mogu naslediti ono što danas doživljavamo kao internet, ali predstoji još dug put pre nego što to postane stvarnost.
Koji su neki od problema vezanih za Web3?
Tehnologije Web3 već prepoznaju tehnološki pioniri. Međutim, prvi korisnici Web3 suočavaju se sa brojnim izazovima, a mnogi od njih će verovatno postati još izraženiji kako Web3 alati postanu šire raspostranjeni. Trenutni izazovi uključuju sledeće:
Evolucija regulative
Regulatori razvijaju pristupe za upravljanje pitanjima kao što su zaštita potrošača i investitora, zakonitost i izvršnost blokčejn zasnovanih ugovora, kao i standarde u vezi sa „poznaj svog kupca“ i borbom protiv pranja novca.
Ponuda vrednosti i korisničko iskustvo
U poređenju sa Web2 proizvodima, koji su usavršavani tokom dve decenije razvoja, Web3 ima relativno loše standarde korisničkog iskustva. Korisnost Web3 proizvoda, kao što su NFT-ovi, takođe ostaje nejasna mnogim potrošačima i preduzećima.
Zaštita potrošača
Usred nedavnih neuspeha nekoliko Web3 projekata, zaštita potrošača i investitora postaje ključna tačka za regulatore i široku javnost.
Web3 nije rešenje za sve probleme koji muče Web2. Zapravo, verovatno ćemo morati da radimo još više kako bismo rešavali iste stare probleme na nove načine koje ova nova generacija interneta zahteva.
