Знате већ да се интернет стално развија и мења. Али не мењају се само веб-сајтови и платформе које постају популарне па онда нестану — сам код на коме је интернет изграђен је у сталном току.
Последњих неколико година, неки технолошки футуристи су почели да указују на Web3, термин који је сковао компјутерски научник Гавин Вуд, као знак онога што нас очекује. Web3 је идеја о новом, децентрализованом интернету изграђеном на блокчејн технологији — дистрибуираним евиденцијама којима заједнички управљају учесници.
Неки елементи Web3 су већ присутни
Због колективне природе блокчејна, ако и када Web3 у потпуности заживи — а неки његови елементи су већ присутни — он ће, теоретски, означити нову еру интернета, у којој ће коришћењем и приступом управљати заједнице, а не неколико корпорација које сада доминирају Web2 моделом.
Интересовање за елементе Web3-а знатно је порасло од 2018. године, у областима као што су улагања у капитал, интернет претраге, пријаве за патенте, научне публикације, отворене радне позиције и медијски извештаји.
Финансијски сектор је био у првим редовима када су у питању нове Web3 технологије и дигитална средства: у једном тренутку, дневни обим трансакција на такозваним децентрализованим финансијским берзама премашивао је 10 милијарди долара. Као што ћемо видети, напредак је ипак долазио у таласима и с прекидима.
Ако и даље нисте сигурни шта је Web3, нисте једини. Према анкети Harvard Business Review-а из 2022. године, скоро 70 одсто од више од 50.000 испитаника признало је да не зна шта је Web3. У овом објашњењу ћете сазнати више о Web3-у, његовим опасностима и могућностима, као и када — или да ли — ће у потпуности заживети.
Шта су Web1 и Web2?
Ако ће постојати Web3, требало би прво да разумете шта су Web1 и Web2.
Web1 је прва верзија интернета, која се проширила током 1990-их и раних 2000-их. Већи део Web1-а био је изграђен коришћењем „отворених протокола“, начина размене информација који могу користити сви, а не само једна компанија или организација.
У то време, интернет се углавном користио за читање веб страница и дописивање са пријатељима или непознатима. Како се Web1 развијао, све више појединаца и компанија користило је интернет за електронску трговину, као и за академска и научна истраживања.
Web2 се појавио средином 2000-их, када се појавила нова генерација интернет компанија — почев од Facebook-а, Twitter-а (данас X) и Википедије — које су омогућиле корисницима да сами креирају садржај. Али постојао је трошак за те „бесплатне“ платформе друштвеног софтвера, како их је назвао истраживач са MIT-а Ендру Макафи у једном интервјуу за McKinsey Quarterly 2009. године — трошак кога многи корисници нису били свесни. Те компаније су монетизовале активност и податке корисника продајући их оглашивачима, док су задржавале контролу над кључним одлукама о функционалности и управљању.
Које технологије подржавају Web3?
Web3 описује како би интернет могао да изгледа изграђен на новим врстама технологија. Ево три главне:
Блокчејн
Блокчејн је дигитално дистрибуирана, децентрализована евиденција која постоји унутар компјутерске мреже и омогућава бележење трансакција. Како се додају нови подаци, ствара се нови блок и трајно додаје ланцу. Сви чворови на блокчејну се тада ажурирају како би одразили промену. То значи да систем није подложан једном центру контроле или квару.
Паметни уговори
Паметни уговори су софтверски програми који се аутоматски извршавају када се испуне одређени услови, попут услова договора између купца и продавца. Паметни уговори се дефинишу у коду на блокчејну и не могу се мењати.
Дигитална средства и токени
То су вредности које постоје искључиво у дигиталном облику. Укључују криптовалуте, стабилкоине, дигиталне валуте централних банака (CBDC) и NFT-ове (незаменљиве токене). Такође могу укључивати токенизоване верзије стварних средстава, попут уметничких дела или карата за концерте и спортске догађаје.
Касније ћемо видети како се свака од ових технологија користи у пракси, кроз стварне примере производа подржаних Web3 технологијом.
Како се Web3 разликује од Web2?
У Web2 ери, контрола — над трансакцијама, садржајем и подацима — централизована је у технолошким корпорацијама. Теоретски, то ће се променити са доласком Web3-а. Заговорници верују да ће у ери Web3 корисници имати моћ да контролишу сопствене информације, без потребе за посредницима какве данас познајемо.
Web3 би могао да промени начин управљања информацијама, начина монетизације интернета, па чак и функционисање веб компанија.
Још једна разлика је у приступу поверењу
У Web2 систему, трансакција — било да је реч о новцу или информацијама — ослања се на поверење између две стране (и обично на посредника).
Насупрот томе, Web3 не захтева да се корисници међусобно познају или верују. Уместо тога, технологија је дизајнирана тако да се трансакција извршава само ако су одређени критеријуми испуњени и подаци верификовани.
Ево једног теоријског примера како би Web3 трансакција могла да изгледа. Замислите да неко жели да купи карту за концерт преко секундарног тржишта.
Та особа је раније била преварена — неко јој је продао лажну карту и украо новац. Овога пута, одлучује се да користи Web3 платформу за размену карата, базирану на блокчејну.
На таквим сајтовима, свака карта има јединствени, непроменљиви и верификовани идентитет који је повезан са стварном особом. Пре него што купи карту, већина чворова на мрежи потврђује идентитет продавца и валидност карте. Купује карту — и ужива у концерту.
Крипто је 2022. године наишао на потешкоће. Шта je то значило за Web3?
2022. године изгубило је више од 50 одсто своје тржишне капитализације, јер је неколико валута изгубило на вредности, а бројне крипто берзе су се затвориле. Тачно је да су криптовалуте и Web3 оба заснована на блокчејновима, ипак, доласком Доналда Трампа на место председника САД, крипто свет се умногоме променио и донекле стабиилизовао, иако је то и даље изузетно волатилно тржиште.
Тада је број продаја NFT-а порастао је за 68 одсто, упркос успоравању у другој половини године. NFT-ovi су дигитални прикази имовине који се чувају на блокчејну. Пошто је NFT, по дефиницији, ненадоместив, што значи да се не може копирати, он служи као дигитални доказ власништва који се затим може купити или продати.
Преузимања основних алата за Ethereum порасла су за 87 одсто. Ethereum је блокчејн заснован на паметним уговорима; основни алати су они које програмери користе да би радили са њим.
Обим плаћања стабилним кованицама на блокчејну порастао је за више од 50 одсто. Стабилне кованице су приватне, стабилизоване криптовалуте које су везане за неку другу валуту, робу или финансијски инструмент.
Број активних корисника Web3 играња порастао је за 60 одсто.
Глобално тржиште токенизације порасло је за око 23 одсто. Токенизација је процес у којем се креирају NFT-ови и има потенцијал да утиче на структуру финансијских услуга и тржишта капитала.
Примери Web3 у стварном свету
Број трансакција подржаних Web3 технологијама и даље расте. Ево четири примера који су поменути у McKinsey-овом Извештају о технолошким трендовима за 2023. годину:
У новембру 2022. године, JPMorgan Chase је извршио своју прву прекограничну блокчејн трансакцију, која је укључивала токенизоване депозите у сингапурским доларима и јапанским јенима. Ова трговина била је део Пројекта Guardian, партнерства између JPMorgan Chase-а и DBS Банке.
Securitize, фирма за дигиталну имовину, удружила се са глобалном инвестиционом фирмом KKR како би лансирала токенизовани фонд на Avalanche блокчејну. Токенизација омогућава већем броју индивидуалних инвеститора да улажу у приватни капитал дигитализовањем операција и смањењем минималних улагања.
100 Thieves, е-спортски и лајфстајл бренд, понудио је NFT дијамантске оглице фановима ако су направили дигитални новчаник на платформи у року од 75 сати. Више од 300.000 људи је искористило овај NFT.
Након што је 2021. године купио Web3 студио RTFKT, Nike је лансирао своју Web3 платформу 2022. године под називом .Swoosh и од тада нуди блокчејн-базиране NFT-ове купцима. Платформа .Swoosh је замишљена као центар за нова лансирања производа, као и простор за кориснике да деле дизајне виртуелне одеће.
Да ли је Web3 исто што и метаверзум?
Није баш исто. Према технолошком стручњаку Метјуу Болу, Web3 се односи на децентрализоване базе података и архитектуру система, док је метаверзум нови парадигм рачунарских и мрежних технологија. Обоје могу наследити оно што данас доживљавамо као интернет, али предстоји још дуг пут пре него што то постане стварност.
Који су неки од проблема везаних за Web3?
Технологије Web3 већ препознају технолошки пионири. Међутим, први корисници Web3 суочавају се са бројним изазовима, а многи од њих ће вероватно постати још израженији како Web3 алати постану шире распострањени. Тренутни изазови укључују следеће:
Еволуција регулативе
Регулатори развијају приступе за управљање питањима као што су заштита потрошача и инвеститора, законитост и извршност блокчејн заснованих уговора, као и стандарде у вези са „познај свог купца“ и борбом против прања новца.
Понуда вредности и корисничко искуство
У поређењу са Web2 производима, који су усавршавани током две деценије развоја, Web3 има релативно лоше стандарде корисничког искуства. Корисност Web3 производа, као што су NFT-ови, такође остаје нејасна многим потрошачима и предузећима.
Заштита потрошача
Усред недавних неуспеха неколико Web3 пројеката, заштита потрошача и инвеститора постаје кључна тачка за регулаторе и широку јавност.
Web3 није решење за све проблеме који муче Web2. Заправо, вероватно ћемо морати да радимо још више како бисмо решавали исте старе проблеме на нове начине које ова нова генерација интернета захтева.
