Srpski košarkaši su, poput antičkih junaka, ušli u bitku sa moćnom američkom reprezentacijom, ostavljajući dušu na parketu u polufinalu Olimpijskih igara. Aleksa Avramović, simbol neustrašivosti, pred najavljeni okršaj rekao je: „Sa štitom ili na njemu.“ I baš tako je bilo – do poslednjeg daha, do poslednje kapi znoja.
Najveće NBA zvezde, igrači koji su se gotovo bezuslovno navikli na pobede, našli su se na kolenima pred ovom nepokolebljivom srpskom ekipom. Dok su se nadali da će im odabrani asovi poput Džejmsa, Karija i Durenta doneti spas, bili su prinuđeni da se bore za svaki poen, u znoju i muci, do samog kraja meča.
Američki tim, koji je u poslednje dve decenije doživeo samo jedan (i to nevažan) poraz na Olimpijskim igrama, bio je na rubu poraza. Nisu očekivali tako žestok otpor, posebno ne od igrača poput neustrašivog Avramovića, gladijatorski nastrojenog Dobrića i celokupne srpske čete – Gudurića, Milutinova, Petruševa, Micića, Marinkovića, Jovića…
Na samo dan od početka turnira, Amerikanci nisu ni bili sigurni da li će uopšte igrati protiv Srbije. Dan posle polufinala, zahvaljivaće se svim bogovima košarke što ih „Orlovi“ nisu svrgli sa trona. Srbija je bila na korak od senzacije, ali je na kraju ipak poklekla i sada će se boriti za bronzanu medalju u Parizu.
Pod komandom Svetislava Pešića, srpski tim odigrao je partiju za pamćenje. Vodili su sa 17 poena razlike, čak i protiv najvećih NBA zvezda, ali su Amerikanci na kraju pokazali zašto ih smatraju najboljima. U poslednjim minutima, uz velike napore i nekoliko majstorskih poteza, uspeli su da preokrenu rezultat.
Srpski tim je hrabro ušao u meč, gradeći prednost kroz precizne šuteve, dok je Nikola Jokić, iako nije bio najefikasniji, odigrao ulogu pravog vođe na terenu. Bogdan Bogdanović pogađao je ključne šuteve, Avramović je odigrao možda najbolju utakmicu u dresu Srbije, a svoj doprinos dali su i Dobrić, Petrušev, Gudurić i Micić.
Tokom prve tri četvrtine, Srbija je dominirala, a na početku poslednje deonice imala je 13 poena prednosti. Igrali su sa odličnom taktikom, organizovano i disciplinovano, dok su Amerikanci u jednom trenutku delovali potpuno dezorijentisano pred kombinovanom odbranom Srbije i njihovom igrom sa dva centra.
Međutim, u poslednjoj četvrtini, Amerikanci su krenuli u žestok nalet. Čvrsta odbrana i hladnokrvni napadi Karija, Durenta i Embida doveli su ih do preokreta i pobede, ali Srbija je iz ove borbe izašla kao moralni pobednik, pokazavši da je spremna da se bori sa najboljima na svetu.
