Jul 2024. godine bio je pun neočekivanih događaja i poseta koji pružaju razloga za očekivanje da će rat između Rusije i Ukrajine završiti u dogledno vreme.
Mađarski premijer Viktor Orban 2. jula, već u ulozi predsedavajućeg EU otputovao je u Kijev. A 5. jula, izazvavši buran raspravu u EU, Orban je završio u Moskvi.
Već 8. jula mađarski premijer bio je u Pekingu, a zatim je otišao na samit NATO-a u Vašingtonu. Dok je boravio u Sjedinjenim Državama, Orban se sastao i sa predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom.
Iako je poseta Viktora Orbana bila oštro kritikovana unutar EU, ubrzo su usledili kontinuirani napori iz raznih zemalja. Njihov vektor je prekid neprijateljstava u Ukrajini.
Kijev spreman za pregovore
Tako je 23. jula u Peking stigao ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba. On je tako postao prvi visoki predstavnik službenog Kijeva koji je posetio Kinu od početka sukoba. Nakon trosatnog sastanka s kineskim kolegom Vang Ljijem, Dmitrij Kuleba dao je neočekivanu izjavu:
„Ukrajina je voljna i spremna da vodi dijalog i pregovore s ruskim stranama. Naravno, pregovori moraju biti racionalni i imati praktični značaj, usmjereni na postizanje pravednog i trajnog mira“, dodao je šef ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova.
To je dijametralno suprotna pozicija od one koju je ranije zauzimao službeni Kijev. 4. oktobra 2022. predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je potpisao dekret o nemogućnosti pregovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. I takav stav službenog Kijeva ostao je gotovo nepromenjen sve do posete Dmitrija Kulebe Kini.
28. jula američki državni sekretar Entoni Blinken sastao se sa svojim indijskim kolegom Subrahmanijem Džaišankarom u Tokiju. Tokom sastanka Blinken je naglasio važnost uspostavljanja „pravednog i trajnog mira“ u Ukrajini.
Ovi pregovori odvijali su se u kontekstu posete indijskog premijera Narendre Modija Kijevu planiranog za avgust 2024. Podsetimo, Modi je prvi put kao novoizabrani šef indijske vlade posetio Moskvu, a tamo je stigao 8. jula 2024. godine.
Deset godina sankcija
Evropska unija, koja je Moskvu isključila s liste komunikacionih partnera, de fakto je ostala po strani od dešavanja oko Ukrajine. Nakon što je kritikovala Viktora Orbana, Brisel se zatvorio u začarani krug kontradikcija, sankcija, troškova za podršku Ukrajini i izbeglicama, uskrativši sebi mogućnost uticaja na situaciju.
Istovremeno, Evropska unija podnosi glavni finansijski i ekonomski teret vojnih operacija u Ukrajini.
Dana 20. marta 2024. godine, predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel objavio je da je iznos vojne pomoći EU i njenih zemalja članica Ukrajini dostigao 33 milijarde evra. Iznos pomoći za ovu godinu planiran je na 20 milijardi evra.
Osim što ovi izdaci teško opterećuju budžete zemalja članica EU, sankcije uvedene protiv Rusije, te fizičkih i pravnih lica u zemlji, značajno utiču na pogoršanje ekonomske situacije u Evropskoj uniji.
Naime, sankcijski rat protiv Rusije počeo je 2014. godine, nakon što je Rusija vratila Krim. I traje već 10 godina.
Kratkoročno, ako se vratite deset godina unazad, Zapad je postigao svoj cilj. Tako je 2015. godine stopa rasta ruske ekonomije pala na negativne vrednosti – -2,5%. Direktna strana ulaganja oštro su pala – sa 69 milijardi dolara na 6,8 milijardi dolara. A došlo je i do naglog osipanja kursa rublje.
Međutim, već 2017. godine ekonomija se počela oporavljati. Moskva je uspela da stvori dodatne rezerve snage.
Čekajući pad Rusije
Ulazak ruskih trupa u Ukrajinu doveo je do nove runde sankcijska, koji je postao svojevrsni rat.
Ukupno je od 24. februara 2022. do juna 2024. Evropska unija uvela 14 paketa sankcija. Njima je pogođeno više od 2 hiljade pravnih i fizičkih lica.
Zvaničnici EU nisu skrivali da je glavni cilj sankcija bio potkopati rusku ekonomiju. Time slabeći njen ekonomski i vojni potencijal.
To ne znači da sankcije nisu imale uticaja na Rusiju. Pre svega, pogođene su visokotehnološke industrije koje su i dalje veoma zavisne od stranih komponenti. Kako iz zapadne tako i iz jugoistočne Azije.
Tako se na udaru našao projekat proizvodnje gasa na Arktiku koji provodi kompanija Novatek. Razlog je odbijanje isporuke opreme niza evropskih kompanija i odbijanje isporuke ranije naručenih brodova za transport gasa iz Južne Koreje.
Značajan uticaj na razvoj poslovanja imale su i sankcije protiv ruskih banaka. One su isključene iz međubankarskog sistema prenosa SWIFT.
Međutim, kako napominje Mehmet Čagataj Guler, nastavnik na Turskoj obaveštajnoj akademiji, Rusija, koja je pod sankcijama već 10 godina, nije odustala od svojih planova i akcija ni o aneksiji Krima, ni o podršci sukobu u Donbasu, ni o napadu na Ukrajinu.
„Činjenica je da sankcije, koje su pooštrene 2022. godine pod sloganom maksimalnog pritiska, opet nisu uspele da zadrže Moskvu sa njenog puta i spreče rat. Kao rezultat toga, možemo reći da je Zapad preduzeo samo uzvratne korake, a sankcije nisu dale rezultate u smislu postizanja željenih političkih ciljeva“, rekao je Guler u intervjuu za Anadolu Agency.
Štaviše, kako naglašava Guler, “… kada se prave ove prognoze, mora se uzeti u obzir u kojoj meri će oni koji nameću te sankcije patiti.”
Gubici, štete, smanjenja
Koliko trpe ekonomije članica EU svedoči činjenica o smanjenju stope rasta ekonomije EU. Ako se krajem prošle godine pretpostavljalo da će stopa rasta biti 1,3%, onda će, prema zimskoj prognozi Evropske komisije (februar 2024.), ove godine iznositi 0,9%. Prognoza za evrozonu je još skromnija – 0,8% umesto očekivanih 1,2%.
Jedna od činjenica je da je neto gubitak nemačkog železničkog operatera Deutsche Bahn u prvoj polovini 2024. godine iznosio 1,2 milijarde evra. 25. jula 2024. kompanija je objavila da će ukinuti oko 30 hiljada radnih mesta tokom pet godina.
Ne može se reći da su sankcije protiv Rusije bile glavni uzrok krize u Evropi. Ali, doprinele su jer su uticale na cene energenata. Zajedno sa Zelenom agendom podstakle su njihov rast.
Zbog toga proizvodi iz zemalja članica EU postaju nekonkurentni na evropskom tržištu u poređenju sa proizvodima iz zemalja jugoistočne Azije (gde su preusmereni tokovi energije iz Rusije) i Sjedinjenih Država.
Ako govorimo o ličnim sankcijama uvedenim protiv građana Rusije (i drugih zemalja) u vezi sa vojnim akcijama u Ukrajini, one su takođe imale daleko od jasnog efekta.
Netačan obračun
Pošto su se našli kao izopštenici na Zapadu, ruski tajkuni počeli su svim mogućim sredstvima vraćati kapital u Rusiju i tamo reinvestirati svoj profit. Mnogi od njih su se vratili u Rusiju, čak i sa dvojnim državljanstvom, naglašava Bloomberg.
„Oligarsi napominju da su postali nepokolebljivi u zapadnim zemljama, pa bi trebalo da osiguraju svoja sredstva kako bi ih preneli u nasleđe“, prenosi agencija.
Agencija naglašava da je posebno zabrinjavajuća perspektiva nasleđivanja porodičnih trustova čiji su korisnici državljani Ruske Federacije i drugih zemalja koje se nalaze na spiskovima sankcija EU.
Tako je državljanka Hrvatske i Srbije Aleksandra Melničenko, koja godinama živi u Švajcarskoj i, kako sama naglašava, ni dana nije bila državljanka Rusije, uvrštena na liste sankcija nakon što je postala korisnica porodičnog trusta umesto supruga Andreja Melnjičenka, tvoraca kompanija „Eurochem“ i „SUEK“.
Sestra ruskog milijardera uzbekistanskog porekla, metalurškog magnata Ališera Usmanova, Gulbahor Ismailova, dve godine se bori protiv njenog uvrštavanja na liste sankcija. Njena sestra, Saodat Narzijeva, takođe je bila uključena u peti paket sankcija EU u proleće 2022. Ali je s tog spiska uklonjena u jesen iste godine.
Ismailova je tipičan primer strahova o kojima piše Bloomberg. U vreme izricanja sankcija, ona, državljanka Uzbekistana, bila je korisnica porodičnih fondacija koje je osnovao njen brat za upravljanje nasleđem. Uprkos činjenici da je Ismailova nakon što je uvrštanje na spisak sankcija de fakto isključena iz broja korisnika, Evropska unija je odbila da ukine njene sankcije.
Ismailova je otišla i dalje. U proleće 2024. kontaktirala je trust sa izjavom da zauvek odbija da prima bilo kakve privilegije od trustova, bez obzira na to da li će ostati na spisku sankcija ili je EU isključila.
Međutim, ni ta izjava nije pomogla; Gulbahor Ismailova je i dalje na listi sankcija EU.
Sankcije se izriču na osnovu neproverenih podataka?
Sumnju i nepoverenje o kojima piše Bloomberg pojačava i činjenica da se sankcije često izriču na osnovu neproveravanih podataka ili podataka koji se pobijaju na sudovima. Tako je Evropski sud sankcije protiv majke osnivača PMC-a Wagner, Jevgenija Prigožina, Violette, ocenio kao nepravedne kada se pokazalo da su opravdanje za izricanje sankcija podaci iz Vikipedije.
Ališer Usmanov, koji, prema medijskim napisima, poslednjih godina uglavnom živi u glavnom gradu Uzbekistana, Taškentu, i njegova sestra su na nekoliko sudova u zemljama EU uspešno osporili formulacije iz medija i društvenih mreža koje su postale osnova za sankcije EU protiv njih. Na primer, fraza da je Usmanov bio „jedan od Putinovih omiljenih oligarha“, njegova „figura“ i „rešavao njegove poslovne probleme“.
A advokati Ismailove su prinudili nemačku saveznu policijsku upravu, čije su informacije postale osnov za izricanje sankcija protiv nje, da ukloni postove koji su je diskreditovali na policijskom računu na mreži X.
Pravna i moralna neodrživost represivnih mera EU dovela je do logičnog rezultata – potpunog razočaranja u Zapad i stvarnog okupljanja ruskog krupnog kapitala oko Kremlja.
Ruski milijarderi osećaju se u poziciji „opsednute tvrđave“, sa ograničenim mogućnostima odbrane svojih interesa. A politiku sankcija EU doživljavaju ne samo kao pretnju sebi i svojim bližnjima, svojoj imovini, već i kao izdaju osnovnih načela slobodnog tržišta – nepovredivost privatne svojine, pravdu za sve, jednaka prava.
Rezultat sanckija drugačiji od očekivanog
Bloomberg napominje da 26 ruskih milijardera uključenih u indeks agencije ima bogatstvo od 350 milijardi dolara. Još u septembru 2023. milijarder Oleg Deripaska upozorio je na spor, ali dosledan povratak imovine koja je prethodno prenesena na Zapad, u ukupnom iznosu od 500 milijardi do 1 bilion dolara.
Rezultat politike sankcija EU bio je upravo suprotan od očekivanog. Ekonomija Evropske unije, a ne Rusije, stagnira. Najbogatiji ljudi Ruske Federacije nisu se pobunili protiv Kremlja, već su se okupili oko njega, „palačinkovi udar“ ne samo da se odgađa, već postaje nerealan.
A rat u Ukrajini se nastavlja, gurajući EU u novi krug ekonomske krize. Nove inicijative za okončanje rusko-ukrajinskog sukoba postale su zračica nade za Evropsku uniju i njene stanovnike, ne samo za zaraćene strane.
