Hipohondrija je povezana sa 84 odsto većim rizikom od smrti i četiri puta povećanim rizikom od samoubistva, pokazuju novi podaci zasnovani na studiji, koju su finansirali Švedski istraživački savet za zdravstvo, radni vek i blagostanje, Švedsko udruženje medicine i Karolinska Institut iz Stokholma.
Hipohondrija je stanje koje se karakteriše preteranom zabrinutošću za sopstveno zdravlje i strahom od teških bolesti. Osobe koje pate od hipohondrije često tumače svoje normalne ili beznačajne simptome kao znakove ozbiljnih poremećaja i traže učestale medicinske preglede. Međutim, umesto da im to donese olakšanje, oni nastavljaju da sumnjaju u svoju dijagnozu i brinu o svojoj smrtnosti.
Iako se na prvi pogled može pomisliti da su osobe sa hipohondrijom zaštićene od rizika od smrti, jer su stalno u kontaktu sa lekarima, istraživanja pokazuju suprotno. Naime, prema nedavnoj studiji koju su sproveli naučnici sa Karolinska instituta u Švedskoj, osobe sa ovim poremećajem imaju značajno veći rizik od smrti od bilo kog uzroka u poređenju sa osobama bez tog stanja. Ovaj povećani rizik se odnosi i na prirodne i na neprirodne uzroke smrti, posebno na samoubistvo.
Studija je obuhvatila 4.129 osoba sa dijagnozom hipohondrije i 41.290 osoba bez te dijagnoze, koje su praćene u periodu od 1997. do 2020. godine. Rezultati su pokazali da su osobe sa hipohondrijom imale 69 odsto veći rizik od smrti od bilo kog uzroka, 60 odsto veći rizik od smrti od prirodnih uzroka i 143 odsto veći rizik od smrti od neprirodnih uzroka, u odnosu na kontrolnu grupu. Najčešći neprirodni uzrok smrti bio je samoubistvo, za koje su osobe sa hipohondrijom imale čak 314 odsto veći rizik.
Veći stres, patnja i beznadežnost
Naučnici su objasnili da su osobe sa hipohondrijom izložene većem stresu, patnji i beznadežnosti, što može uticati na njihovo fizičko i mentalno zdravlje. Oni su, takođe, skloniji da imaju i druge psihijatrijske poremećaje, kao što su anksiozni i depresivni poremećaji, koji povećavaju rizik od smrti.
Osim toga, osobe sa hipohondrijom mogu biti manje motivisane da se pridržavaju medicinskih saveta i tretmana, jer ne veruju u njihovu efikasnost ili smatraju da imaju neku drugu, neprepoznatu bolest.
Naučnici iz Švedske su istakli da je potrebno poboljšati detekciju i pristup dokazano efikasnim terapijama za osobe sa hipohondrijom, kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija i lekovi – selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina. Potrebno je, takođe, smanjiti stigmu i diskriminaciju koja se vezuje za ovaj poremećaj i podići svest o njegovoj ozbiljnosti i posledicama.
Hipohondrije je stanje koje zahteva pažnju i podršku, kako od strane medicinskih radnika, tako i od strane porodice i prijatelja. Osobe sa ovim stanjem nisu samo zabrinute za svoje zdravlje, već i za svoj život.
Simptomi hipohondrije
Preterana zabrinutost ili strah da osoba boluje od teške bolesti, i to u trajanju od najmanje šest meseci.
Preterana zabrinutost oko blagih simptoma ili u situacijama kada simptomi uopšte ne postoje, ali i tumačenje normalnih pojava u organizmu kao simptoma bolesti
Često proveravanje na internetu svakakvih bolesti
Strah od nekih normalnih telesnih reakcija kao što su otkucaji srca, pojačano znojenje, glasno krčanje u želucu, curenje nosa, rane ili natečeni limfni čvorovi
Često spominjanje bolesti ili često posećivanje doktora, a prilikom dobijanja povoljnih rezultata analiza nema nikakvog olakšanja da bolest ne postoji već se i dalje traga
Izolovanje, odnosno izbegavanje poseta lekaru, izbegavanje ljudi, događaja ili izbegavanje prisustva na nekim mestima koja su obično povezana sa ljudima
Stres, patnja i beznadežnost, što može uticati na fizičko i mentalno zdravlje
Sklonost da se imaju i drugi psihijatrijski poremećaji, kao što su anksiozni i depresivni poremećaji, koji, takođe, povećavaju rizik od smrti.
Hipohondrija se najefikasnije leči kognitivno-bihevioralnom terapijom (KBT), koja pomaže u promeni iracionalnih misli o zdravlju i smanjenju anksioznosti. U težim slučajevima mogu se koristiti antidepresivi ili anksiolitici uz psihoterapiju.
