Gutenbergova Biblija, ujedno nazvana i ”Biblija u 42 reda” predstavlja izuzetan poduhvat u istoriji štampane knjige. Za nju se vezuju mnogi opisi: prva štampana knjiga, najskuplja knjiga sveta, najčitanija knjiga srednjeg veka. Svi ovi podaci ukazuju na samo jedno – Gutenbergova Biblija će ostati zapamćena još mnogo vekova zbog svih svojih karakteristika i zanimljivosti.
Karakteristike knjige
Od 180 primeraka koliko je proizvedeno, 135 je bilo na papiru i 35 na pergamentu. Većina ovih Biblija sadržala je oko 1200 stranica. Za proizvodnju jedne Biblije na pergamentu, stručnjaci procenjuju da je bilo potrebno 170 telećih koža.
Važnost ove knjige se sastoji u tome da pored toga što je štampana tehnikom pokretnih slova, sadržala je i ručni rad (iluminacije) što je čini unikatnom. Gutenbergova Biblija je štampana na latinskom jeziku, bazirana na tzv. vulgati, odnosno službenom latinskom prevodu Svetog Pisma sa hebrejskog i grčkog jezika.
Postoje dve verzije Biblije, ona od 42 reda i od 36 redova koje je Gutenberg štampao, ali kada se pomene sam termin Gutenbergova biblija, misli se isključivo na onu od 42 reda. Naučnici polemišu koja je od ove dve knjige starija. Neki kažu da je ona od 36 redova, a neki pak da je starija i prva biblija ova od 42 reda a da se mlađa, ona od 36 redova, štampala samo za starijim oblikom slova.
Zanimljivosti
Do danas je preživelo samo 49 primeraka ove knjige. Otprilike polovina ovih svezaka nije potpuno. Među nepotpunim sveskama obično postoji samo jedan tom ili čak samo par sačuvanih stranica. Što se tiče Biblije na pergamentu, 2003. godine je postojalo 11 sačuvanih primeraka.
Tokom Drugog svetskog rata, Crvena Armija je iz Berlina zaplenila dve ove Biblije i odnela u SSSR. Pre tridesetak godina otkriveno je da se ta dva primerka nalaze u bibliotekama u Moskvi. Nemačka vlada je nekoliko puta pokušala agitovati da se ta dva oduzeta primerka vrate, ali se ova dva primerka i dalje nalaze u Moskvi.
Često je bila predmet krađe
Gutenbergova Biblija, kao najskuplja i najstarija knjiga, bila je često predmet krađe. Postoji slučaj iz 1969. kada je čovek po imenu Vido Aras pokušao da ukrade ove knjige iz jedne biblioteke na Harvardu. Dva sveska koje je uzeo, težili su čak 45 kg i to mu je otežalo beg iz biblioteke, te je uhvaćen. Pošto je, s tolikom težinom, pao u begu, kradljivac je slomio nogu a svesci su vraćeni u biblioteku sa minimalnim oštećenjima.
Poslednja prodaja kompletne Gutenbergove Biblije održana je 1978. godine i knjiga je prodata za čak 2,2 miliona dolara. Isti taj primerak je 1987. godine prodat na aukciji za 5,4 miliona dolara.
Stručnjaci procenjuju da bi danas jedna kompletna Gutenbergova Biblija mogla biti prodata za čak 35 miliona dolara.
Najviše Biblija poseduje Nemačka 12 u zemlji, SAD poseduje 10 primeraka, Ujedinjeno Kraljevstvo 8 primeraka, Španija, Rusija i Vatikan po dva primerka, dok Austrija, Švajcarska i Portugalija poseduju po jedan primerak ovog kapitalnog dela.
Nakon Biblije došle su prve inkunabule
Nakon ovog prvog utiska o Gutenbergovoj Bibliji došle su nove inkunabule. Inkunabule su prve knjige koje su štampane tokom petnaestog veka korišćenjem metalnog pokretnog slova koji je osmislio Gutenberg. Tako da, Sve knjige štampane do 1500. godine smatraju se inkunabulama..
Neke od prvih inkunabula u Španiji nalaze se među religioznim, mitološkim, lingvističkim delima i viteškim avanturama. Valensija je bila pionirski grad u Španiji u štampanju knjiga sa pokretnim slovima.
Neke relevantne inkunabule su Biblija (koja je štampana na valensijskom jeziku 1478.), Dvanaest Herkulovih trudova (đelo napisano na valencijanskom i štampano 1483.), Pričvrstite se za belog (1490, Joan Martorel i jedna od najvažnijih knjiga valensijske književnosti), prva gramatika romanskog jezika, Kastiljska gramatika Antonija de Nebrija (1492), ili prvo izdanje „Selestina“ od Fernanda de Rojasa 1499. i klasik španske književnosti.
Prva štampana knjiga
Sada se metalni pokretni tip koristi u Koreji od XNUMX. veka. Prva knjiga štampana u ovoj proceduri i o kojoj postoje dokazi bila je dokument budističke filozofije, jikji. To je kompilacija zen učenja, čije prvo štampano izdanje datira iz 1377. godine.
Ovu knjigu koju je UNESKO 2011. godine prepoznao kao deo programa „Pamćenje sveta“ kako bi joj dao značaj i vrednost koju nesumnjivo ima. Podeljen je na dva dela ili toma. Ali nažalost, gde se nalazi prva knjiga nije poznato.
Slično tome, najstarija poznata štampana knjiga takođe dolazi sa Dalekog istoka: „Diamond Sutra“ (XNUMX. vek).
Dojam je postignut zahvaljujući tehnikama koje su koristile materijale poput drveta i bronze. To je tekst koji govori o dostizanju savršenstva duha kroz sutras ili budistički diskurs.
Ne zaboravimo to da je istorija knjige ponudila mnoge tehnike za reprodukciju pisanja. Gutenbergova štamparija označila je u knjižnoj kulturi širom sveta, prenošenje znanja putem papirnih stranica.
Ali i pre su već postojale različite tehnike koje je čovečanstvo razvilo u meri u kojoj je bilo u mogućnosti svog vremena. Na primer, pre Gutenberga i njegove štamparije, štampanje je već bilo moguće u Evropi preko drvenih ploča. Rudimentarniji i manje efikasni procesi. Kinezi su već štampali mnogo pre nas, a oni su, inače, bili očevi papira.
U zaključku, iznenađujuće je videti kako se nauka i tehnologija razvijaju nejasno u jednoj i drugoj tački na planeti u vremenima kada su ljudi bili odsečeni jedni od drugih. Ali na kraju, svako ide svojim putem i postiže zadivljujući napredak za svoje društvo u celini.
