Гутенбергова Библија, уједно названа и ”Библија у 42 реда” представља изузетан подухват у историји штампане књиге. За њу се везују многи описи: прва штампана књига, најскупља књига света, најчитанија књига средњег века. Сви ови подаци указују на само једно – Гутенбергова Библија ће остати запамћена још много векова због свих својих карактеристика и занимљивости.
Карактеристике књиге
Од 180 примерака колико је произведено, 135 је било на папиру и 35 на пергаменту. Већина ових Библија садржала је око 1200 страница. За производњу једне Библије на пергаменту, стручњаци процењују да је било потребно 170 телећих кожа.
Важност ове књиге се састоји у томе да поред тога што је штампана техником покретних слова, садржала је и ручни рад (илуминације) што је чини уникатном. Гутенбергова Библија је штампана на латинском језику, базирана на тзв. вулгати, односно службеном латинском преводу Светог Писма са хебрејског и грчког језика.
Постоје две верзије Библије, она од 42 реда и од 36 редова које је Гутенберг штампао, али када се помене сам термин Гутенбергова библија, мисли се искључиво на ону од 42 реда. Научници полемишу која је од ове две књиге старија. Неки кажу да је она од 36 редова, а неки пак да је старија и прва библија ова од 42 реда а да се млађа, она од 36 редова, штампала само за старијим обликом слова.
Занимљивости
До данас је преживело само 49 примерака ове књиге. Отприлике половина ових свезака није потпуно. Међу непотпуним свескама обично постоји само један том или чак само пар сачуваних страница. Што се тиче Библије на пергаменту, 2003. године је постојало 11 сачуваних примерака.
Током Другог светског рата, Црвена Армија је из Берлина запленила две ове Библије и однела у СССР. Пре тридесетак година откривено је да се та два примерка налазе у библиотекама у Москви. Немачка влада је неколико пута покушала агитовати да се та два одузета примерка врате, али се ова два примерка и даље налазе у Москви.
Често је била предмет крађе
Гутенбергова Библија, као најскупља и најстарија књига, била је често предмет крађе. Постоји случај из 1969. када је човек по имену Видо Арас покушао да украде ове књиге из једне библиотеке на Харварду. Два свеска које је узео, тежили су чак 45 кг и то му је отежало бег из библиотеке, те је ухваћен. Пошто је, с толиком тежином, пао у бегу, крадљивац је сломио ногу а свесци су враћени у библиотеку са минималним оштећењима.
Последња продаја комплетне Гутенбергове Библије одржана је 1978. године и књига је продата за чак 2,2 милиона долара. Исти тај примерак је 1987. године продат на аукцији за 5,4 милиона долара.
Стручњаци процењују да би данас једна комплетна Гутенбергова Библија могла бити продата за чак 35 милиона долара.
Највише Библија поседује Немачка 12 у земљи, САД поседује 10 примерака, Уједињено Краљевство 8 примерака, Шпанија, Русија и Ватикан по два примерка, док Аустрија, Швајцарска и Португалија поседују по један примерак овог капиталног дела.
Након Библије дошле су прве инкунабуле
Након овог првог утиска о Гутенберговој Библији дошле су нове инкунабуле. Инкунабуле су прве књиге које су штампане током петнаестог века коришћењем металног покретног слова који је осмислио Гутенберг. Тако да, Све књиге штампане до 1500. године сматрају се инкунабулама..
Неке од првих инкунабула у Шпанији налазе се међу религиозним, митолошким, лингвистичким делима и витешким авантурама. Валенсија је била пионирски град у Шпанији у штампању књига са покретним словима.
Неке релевантне инкунабуле су Библија (која је штампана на валенсијском језику 1478.), Дванаест Херкулових трудова (ђело написано на валенцијанском и штампано 1483.), Причврстите се за белог (1490, Јоан Марторел и једна од најважнијих књига валенсијске књижевности), прва граматика романског језика, Кастиљска граматика Антонија де Небрија (1492), или прво издање „Селестинa“ од Фернанда де Ројаса 1499. и класик шпанске књижевности.
Прва штампана књига
Сада се метални покретни тип користи у Кореји од XNUMX. века. Прва књига штампана у овој процедури и о којој постоје докази била је документ будистичке филозофије, јикји. То је компилација зен учења, чије прво штампано издање датира из 1377. године.
Ову књигу коју је УНЕСKО 2011. године препознао као дeо програма „Памћење света“ како би јој дао значај и вредност коју несумњиво има. Подељен је на два дела или тома. Али нажалост, где се налази прва књига није познато.
Слично томе, најстарија позната штампана књига такође долази са Далеког истока: „Diamond Sutra“ (XNUMX. век).
Дојам је постигнут захваљујући техникама које су користиле материјале попут дрвета и бронзе. То је текст који говори о достизању савршенства духа кроз сутрас или будистички дискурс.
Не заборавимо то да је историја књиге понудила многе технике за репродукцију писања. Гутенбергова штампарија означила је у књижној култури широм света, преношење знања путем папирних страница.
Али и пре су већ постојале различите технике које је човечанство развило у мери у којој је било у могућности свог времена. На пример, пре Гутенберга и његове штампарије, штампање је већ било могуће у Европи преко дрвених плоча. Рудиментарнији и мање ефикасни процеси. Кинези су већ штампали много пре нас, а они су, иначе, били очеви папира.
У закључку, изненађујуће је видети како се наука и технологија развијају нејасно у једној и другој тачки на планети у временима када су људи били одсечени једни од других. Али на крају, свако иде својим путем и постиже задивљујући напредак за своје друштво у целини.