Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u hrani, već i u načinu na koji naš mozak reaguje na nju, te otkrivaju kada je vreme za stručnu pomoć i terapiju.
Gojaznost pogađa sve — mlade i stare, muškarce i žene, a broj osoba sa viškom kilograma stalno raste. Ovo stanje ne utiče samo na kvalitet života, već i na njegovu dužinu, budući da je povezano sa više od 200 različitih bolesti.
Gojaznost kao okidač za brojne bolesti
Prema rečima profesorke Snežane Polovine, endokrinologa u UKCS-u, gojaznost često postaje okidač za razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i mnogi oblici raka.
„Naš cilj je da prevencijom sprečimo gojaznost, a kod postojećih slučajeva da je adekvatno kontrolišemo“, ističe profesorka.
Uticaj gojaznosti na mentalno zdravlje
Osobe sa viškom kilograma češće pate od depresije, anksioznosti, suicidalnih misli i drugih psihičkih poremećaja.
Lečenje gojaznosti zahteva značajna finansijska ulaganja, ne samo za smanjenje telesne mase već i za lečenje pridruženih bolesti. Prema profesorki Polovini, u SAD troškovi lečenja gojaznosti i povezanih oboljenja veći su čak i od troškova naoružanja, pa se razmatraju i državne subvencije.
Mozak i žudnja za hranom
Žudnja za hranom takođe je ključni faktor. Gojaznost nije samo posledica prejedanja, već složeno stanje povezano sa reakcijama mozga i centrom za zadovoljstvo, koji nagrađuje unos hrane.
Praktični saveti za zdravije navike
Neki od osnovnih saveta kako bi sprečili gojaznost su: Jedite umerenije, birajte raznovrsnu ishranu koja obiluje vlaknima i proteinima jer nas ona čini sitima, šetajte ( šetnja je fenomenalna stvar za skidanje masti jer se upravo tada troše naše zalihe direktno iz masnih ćelija), spavajte na vreme i kvalitetno, a po mogućstvu, krenite i u teretanu ( trening snage je odlična stvar za skidanje masnih naslaga i dugovečnost).
Patološki odnos prema hrani
Profesorka Polovina naglašava da je važno prepoznati patološki odnos prema hrani — kada hranu unosimo ne da bismo dobili energiju, već da bismo se osećali zadovoljno.
U tim slučajevima preporučuje se konsultacija sa nutricionistom, psihijatrom i endokrinologom kako bi se otkrili eventualni metabolički problemi i prilagodio jelovnik.
Saveti za kontrolu gladi
Za „varanje gladi“ savetuje se užina poput jogurta, kefira, proteina ili orašastih plodova, posebno kod ljudi koji rade smenski ili noćni rad.
Prvi obrok treba da se unese tri do četiri sata nakon buđenja, kako bi se sprečilo prejedanje kasnije tokom dana i poremećaj hormona sitosti i gladi, letina i grelina.
Kada su potrebni lekovi
Nešto radikalniji pristup i lekovi za gojaznost preporučuju se osobama koje su prethodno pokušavale da smanje telesnu masu ili kada je utvrđen tip gojaznosti.
Sve informacije i podrška dostupne su u Centru za gojaznost u Kliničkom centru Srbije.
