Стручњаци упозоравају да проблем није само у храни, већ и у начину на који наш мозак реагује на њу, те откривају када је време за стручну помоћ и терапију.
Гојазност погађа све — младе и старе, мушкарце и жене, а број особа са вишком килограма стално расте. Ово стање не утиче само на квалитет живота, већ и на његову дужину, будући да је повезано са више од 200 различитих болести.
Гојазност као окидач за бројне болести
Према речима професорке Снежане Половине, ендокринолога у УКЦС-у, гојазност често постаје окидач за развој озбиљних здравствених проблема као што су дијабетес типа 2, кардиоваскуларне болести и многи облици рака.
„Наш циљ је да превенцијом спречимо гојазност, а код постојећих случајева да је адекватно контролишемо“, истиче професорка.
Утицај гојазности на ментално здравље
Особе са вишком килограма чешће пате од депресије, анксиозности, суицидалних мисли и других психичких поремећаја.
Лечење гојазности захтева значајна финансијска улагања, не само за смањење телесне масе већ и за лечење придружених болести. Према професорки Половини, у САД трошкови лечења гојазности и повезаних обољења већи су чак и од трошкова наоружања, па се разматрају и државне субвенције.
Мозак и жудња за храном
Жудња за храном такође је кључни фактор. Гојазност није само последица преједања, већ сложено стање повезано са реакцијама мозга и центром за задовољство, који награђује унос хране.
Практични савети за здравије навике
Неки од основних савета како би спречили гојазност су: Једите умереније, бирајте разноврсну исхрану која обилује влакнима и протеинима јер нас она чини ситима, шетајте ( шетња је феноменална ствар за скидање масти јер се управо тада троше наше залихе директно из масних ћелија), спавајте на време и квалитетно, а по могућству, крените и у теретану ( тренинг снаге је одлична ствар за скидање масних наслага и дуговечност).
Патолошки однос према храни
Професорка Половина наглашава да је важно препознати патолошки однос према храни — када храну уносимо не да бисмо добили енергију, већ да бисмо се осећали задовољно.
У тим случајевима препоручује се консултација са нутриционистом, психијатром и ендокринологом како би се открили евентуални метаболички проблеми и прилагодио јеловник.
Савети за контролу глади
За „варање глади“ саветује се ужина попут јогурта, кефира, протеина или орашастих плодова, посебно код људи који раде сменски или ноћни рад.
Први оброк треба да се унесе три до четири сата након буђења, како би се спречило преједање касније током дана и поремећај хормона ситости и глади, летина и грелина.
Када су потребни лекови
Нешто радикалнији приступ и лекови за гојазност препоручују се особама које су претходно покушавале да смање телесну масу или када је утврђен тип гојазности.
Све информације и подршка доступне су у Центру за гојазност у Клиничком центру Србије.
