Samo 13 odsto preduzeća u privatnom sektoru ima ovaj dokument koji uređuje pitanja godišnjeg odmora, dok se teme poput zarada ne obrađuju toliko često
Ukupna rasprostranjenost kolektivnih ugovora u Srbiji je ograničena – 13 odsto preduzeća sa pet ili više zaposlenih u privatnom sektoru ima zaključeno takvu vrstu ugovora koji obuhvata oko 245.000 radnika. U firmama sa više od 50 zaposlenih taj procenat iznosi 15. Takvi sporazumi najviše su zastupljeni u građevinarstvu, transportu i prerađivačkoj industriji, pokazuju podaci iz izveštaja o stanju i praksi kolektivnog pregovaranja i kolektivnih ugovora u realnom sektoru u Srbiji.
Izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Osnaživanje socijalnog dijaloga u Srbiji”, koji sprovodi Međunarodna organizacija rada (MOR), a finansira EU. Kako je istraživanje potvrdilo, preduzeća sa takvim ugovorima ocenjuju njihov efekat kao veoma pozitivan, navodeći bolje upravljanje, stabilnost i manje konflikata.
Kolektivno ugovaranje u Srbiji najviše uređuju zakonski definisana pitanja poput godišnjeg odmora, radnog vremena ili bezbednosti na radu, dok se teme poput zarada, obuka i razvoja veština obrađuju ne toliko učestalo. Ipak, nivo granskog pregovaranja je izuzetno nizak, pa tako samo dva procenta kompanija vidi vrednost u granskim ugovorima, pokazalo je ovo istraživanje.
Jovan Protić, nacionalni koordinatora MOR za Srbiju, navodi da socijalni dijalog, i unutar njega kolektivno pregovaranje, predstavlja jedan od četiri „stuba” agende dostojanstvenog rada MOR širom sveta.
– Naš cilj je da, zajedno sa socijalnim partnerima i vladom, ojačamo institucionalni okvir i stvorimo podsticajnije uslove za razvoj kolektivnog pregovaranja. Ono je ključno za održiv ekonomski rast – smatra Protić.
Prikupljeni podaci iz istraživanja prvi put omogućili su uvid u to kako preduzeća u Srbiji koriste i doživljavaju kolektivne ugovore. Pavle Medić, rukovodilac istraživanja iz Centra za visoke ekonomske studije, podseća na to da postoji jasna razlika između preduzeća koja imaju kolektivne ugovore i onih koja ih nemaju, ne samo u stepenu organizovanosti već i u kvalitetu radnih odnosa.
– Kompanije sa kolektivnim ugovorima pokazuju viši nivo predvidljivosti u poslovanju. One imaju bolji ambijent i veću spremnost da investiraju u zaposlene. Iako smo otkrili da je stepen kolektivnih ugovora u Srbiji u privatnom sektoru relativno nizak, podaci ukazuju da postoji značajan potencijal za njihov razvoj. I to je oblast na kojoj treba da radimo – ističe Medić.
Kolektivni ugovori pomažu kompanijama u Srbiji da se usklade sa najboljim praksama EU, poboljšavajući harmoniju i transparentnost na radnom mestu. Tako recimo, kompanija „Iton elektrik”, u kojoj radi oko 850 zaposlenih, jedna je od onih u kojoj je u potpunosti zastupljeno kolektivno pregovaranje.
Kako ističe Vanja Salai, iz te kompanije, pregovaranje je potpuno uređeno i dešava se jednom godišnje.
– Iako se kolektivni ugovor sklapa svake treće godine, finansijski elementi se pregovaraju svake godine. Kod nas postoje dva reprezentativna sindikata, a pregovaranje je gotovo najviše umereno na pitanja osnovne cene rada i, generalno, finansijskih benefita zaposlenih – navodi Salai.
Istraživanje o kolektivnim pregovorima i radnim odnosima sprovedeno je u septembru 2025. godine na 1.487 kompanija iz privatnog sektora u Srbiji koje imaju najmanje pet zaposlenih. Sproveo ga je Centar za visoke ekonomske studije, uz podršku Republičkog zavoda za statistiku.
