Centralne banke sveta nastavljaju da se okreću zlatu kao sigurnom ulogu u nesigurnim vremenima. Preciznije, u oktobru su kupile 42 tone zlata, što je 23% više od prosečne mesečne kupovine od početka godine, prema podacima Svetskog saveta za zlato (VGC). Ova kupovina je bila manja od prethodnog meseca, kada je dostignuta rekordna cifra od 72 tone, ali i dalje viša od prosečne mesečne kupovine u prvih devet meseci godine, koja je iznosila 34 tone.
With inflation slowing, market sentiment leans towards a pause in rate hikes. Analysts predict a Fed shift to rate cuts in 2024. Holding gold seems promising, contingent on the Fed’s decision, US economic performance, and vigilant monitoring of inflation data.#Gold #GoldPrice pic.twitter.com/JP12oF6Kzo
— Thai Nguyen (@Thai_Nguyen_851) December 4, 2023
Centralne banke kupuju zlato iz više razloga. Jedan od njih je da diverzifikuju svoj portfolio rezervi, koji se obično sastoji od valuta i državnih obveznica. Zlato im omogućava da smanje rizik od inflacije, devaluacije ili gubitka poverenja u neku valutu ili državu. Zlato je takođe aktiv koji nema rizik, što znači da nema obavezu niti zavisnost od drugog lica ili institucije. Zlato je takođe likvidno i univerzalno prihvaćeno kao sredstvo plaćanja.
Ko najviše kupuje zlato?
Na prvom mestu po kupovini zlata je Narodna banka Kine, koja je u oktobru prijavila kupovinu 23 tone zlata, što je 12. mesec za redom da povećava svoje zlatne rezerve. Kina je drugi po veličini posednik zlata na svetu, posle SAD, sa oko 2.000 tona u svom sefu.
Na drugom mestu je Centralna banka Turske, koja je u oktobru kupila 19 tona zlata, povećavši svoje ukupne rezerve na 498 tona. Turska je peti po veličini posednik zlata na svetu, posle Rusije, i ima jednu od najbržih stopa rasta rezervi u poslednjih nekoliko godina.
Na trećem mestu je Narodna banka Poljske, koja je u oktobru kupila šest tona zlata, dovodeći svoje rezerve na 340 tona. Poljska je ovog leta napravila veliku vesti kada je obelodanila da je kupila 100 tona zlata od Banke Engleske i prebacila ga u svoj dom.
Ostale centralne banke koje su kupile zlato u oktobru su Rezervna banka Indije (4 tone), Češka narodna banka (2 tone), Narodna banka Republike Kirgizije (1 tona) i Centralna banka Katara (1 tona).
Zlato je traženo i od strane investitora, ulagača, industrije i potrošača. Međutim, centralne banke imaju posebnu ulogu na tržištu zlata, jer one predstavljaju zvanični sektor, koji drži veliki deo svetskih zlatnih rezervi. Preko 34.000 tona zlata, ili oko 17% ukupne količine zlata koja je ikada iskopana, nalazi se u sefovima centralnih banaka.
