Na današnji dan moramo se podsetiti čoveka koji je uticao na to da srpska vojska bude dočekana i prihvaćena na Krfu nakon povlačenja preko Albanije. U pitanju je Elefterios Venizelos, čovek koji je do kraja rata ostao veran saveznik našeg naroda i prijatelj u najtežim vremenima.
On je jedan od najvećih grčih državnika.
Vreme u kom je živeo odlikovalo se stalnim nemirima na Kritu, pobunama i konačnim pripajanjem ovog ostrva Grčkoj 1913. godine.
Bio je zagovornik ujedinjenja Grčke i borio se u ustanku na Kritu 1897. godine.
Ustanak je završen tako što je Krit dobio autonomiju.
Usled teškog života koji je pratio ljude ovog doba, odlazi u Atinu i tamo osniva Liberalnu partiju.
Sa 46 godina, postao je predsednik vlade Grčke i bio je jedan od tvoraca Balkanskog sporazuma.
Srbija i Grčka su bile zemlje saveznice i u Prvom i u Drugom balkanskom ratu.
Dakle, iako su ti ratovi završeni i oba saveznika su oslobodila većinu teritorija kojima su težili, Venizelos je imao osećaj odgovornosti prema Srbima i u momentu kada je izbio Prvi svetski rat.
Upravo zbog tog svog stanovišta imao je konflikt sa grčkim prestolonaslednikom, koji je bio više zainteresovan za podršku koju je nudila Nemačka.
Grčki dvor je bio jako sklon teritorijalnim ustupcima koje bi od Nemačke dobio u zamenu za prekršen sporazum o savezništvu sa Srbijom.
Venizelos je taj koji je ovu ponudu odbio rečima koje su uticale na čitav rasplet srpske sudbine i koje i dalje lebde u vazduhu: ‚‚Grčka je suviše mala zemlja da bi učinila tako veliku podlost.“
Kao što je i očekivano, usledili su sukobi između nega i grčkog dvora, a Venizelos se zatim povukao iz Atine.
Međutim, čak ga ni ovo nije sprečilo da do kraja održi svoju reč.
Takođe ,on je uprkos velikim pretnjama, problemima i ucenama, širom otvorio vrata Krfa i čitave Grčke za oporavak srpske vojske i njen nastup na Solunskom frontu, koji nam je doneo oslobođenje.
Kao najpopularniji političar u Grčkoj, Venizelos je na svoju ruku i ignorišući zakonska ograničenja o grčkoj neutralnosti, otvorio vrata srpskoj vojsci, pošto je ispravno smatrao da bi bugarski napad sa leđa bio poguban za Srbiju i da je to ključni momenat za pomoć Srbiji i ulazak u rat.
Samo zahvaljujući Venizelosu koji je zaštitu i pomoć Srbiji stavio iznad interesa Grčke i sopstvenih interesa i uprkos pretnjama i ucenama sa svih strana, srpska vojska je spas našla na bratskom Krfu i severnoj Grčkoj i čitava Grčka joj je pritekla u pomoć.
U Solunu je proglasio Vladu narodne odbrane i do samog kraja rata pružao podršku Srbima.
Preminuo je 1936. godine u Parizu u hotelu Ric.
Venizelosov lik nalazi se na grčkom novčiću od 50 centi, a aerodrom u Atini nazvan je upravo po njemu.
Možda ste ranije čuli za Venizelosovu ulicu u centru Beograda koja to ime nosi od 2003. godine, ali malo ljudi je svesno da se radi o jednom od najodanijih prijatelja Srba svih vremena.
