Dug u evrozoni je u porastu, pokazuju podaci Evrostata, a najzaduženije zemlje su na jugu kontinenta.
„Na kraju prvog kvartala 2024, odnos bruto duga i BDP-a u evrozoni iznosio je 88,7 odsto, dok je na kraju četvrtog kvartala 2023. bio 88,2 odsto. U okviru Evropske unije, dug takođe beleži povećanje sa 81,5 na 82 odsto“, navodi statistička institucija EU.
Deficit evrozone, odnosno razlika između toga koliko vlade troše i prikupljaju, smanjio se s druge strane, u prvom tromesečju, na 3,2 sa četiri odsto BDP-a.
Najveći odnosi državnog duga prema BDP-u na kraju prvog kvartala 2024. godine zabeležile su Grčka (159,8 odsto), Italija (137,7 odsto), Francuska (110,8 odsto), Španija (108,9 odsto), Belgija (108,2 odsto) i Portugal (100,4 odsto), a najmanji Bugarska (22,6 odsto), Estonija (23,6 odsto) i Luksemburg (27,2 odsto).
Dug u evrozoni predstavlja značajan ekonomski problem koji je posebno došao do izražaja tokom evropske dužničke krize koja je počela krajem 2009. godine. Ova kriza je istakla probleme u fiskalnim politikama država članica i potrebu za strožom kontrolom javnih finansija. Najzaduženije države EU tradicionalno uključuju Grčku, Italiju, Portugaliju i Španiju, koje su često označene kao ‘PIGS’ zemlje zbog visokih nivoa duga u odnosu na njihov bruto domaći proizvod (BDP). Ove zemlje su se suočile sa različitim ekonomskim izazovima, uključujući visoku nezaposlenost, stroge mere štednje i potrebu za strukturnim reformama. Evropska unija i Međunarodni monetarni fond su u više navrata intervenisali da pomognu ovim zemljama, uvodeći pakete finansijske pomoći i programe ekonomskog prilagođavanja. Sa druge strane, zemlje kao što su Nemačka i Holandija tradicionalno imaju manji javni dug i smatraju se fiskalno stabilnijim. Uprkos izazovima, evrozona ostaje ključni ekonomski i politički entitet, a evro je druga najvažnija rezervna valuta u svetu. Dugoročno, strukturne reforme i fiskalna konsolidacija su ključni za osiguranje stabilnosti i održivosti evrozone
Dug u evrozoni ima značajan uticaj na valutu, jer visoki nivoi duga mogu da utiču na poverenje investitora i stabilnost evra. Kada države članice evrozone imaju visoke dugove, to može da dovede do sumnje u njihovu sposobnost da ispune svoje obaveze, što može da izazove prodaju evra na valutnim tržištima. Takođe, visoki dugovi mogu da prisile vlade da usvoje mere štednje koje mogu da ugroze ekonomski rast, što takođe može negativno da utiče na valutu. S druge strane, ako države preduzmu efikasne mere za smanjenje duga i poboljšanje fiskalne discipline, to može da poveća poverenje u evro i da doprinese njegovoj stabilnosti. Evropska centralna banka igra ključnu ulogu u ovom procesu, jer njene odluke o monetarnoj politici mogu da utiču na vrednost evra. Na primer, ako ECB odluči da poveća kamatne stope da bi se suprotstavila inflaciji, to može da poveća privlačnost evra kao investicione valute. S druge strane, ako ECB odluči da smanji kamatne stope ili da kupuje državne obveznice da bi podstakla ekonomiju, to može da dovede do slabljenja evra. U svakom slučaju, odnos između duga i valute je kompleksan i zavisi od mnogih faktora, uključujući ekonomske performanse, političku stabilnost i globalne tržišne uslove. Za detaljniju analizu uticaja duga u evrozoni na valutu, možete konsultovati akademske radove i izveštaje ekonomskih institucija.
