Дуг у еврозони је у порасту, показују подаци Евростата, а најзадуженије земље су на југу континента.
„На крају првог квартала 2024, однос бруто дуга и БДП-а у еврозони износио је 88,7 одсто, док је на крају четвртог квартала 2023. био 88,2 одсто. У оквиру Европске уније, дуг такође бележи повећање са 81,5 на 82 одсто“, наводи статистичка институција ЕУ.
Дефицит еврозоне, односно разлика између тога колико владе троше и прикупљају, смањио се с друге стране, у првом тромесечју, на 3,2 са четири одсто БДП-а.
Највећи односи државног дуга према БДП-у на крају првог квартала 2024. године забележиле су Грчка (159,8 одсто), Италија (137,7 одсто), Француска (110,8 одсто), Шпанија (108,9 одсто), Белгија (108,2 одсто) и Португал (100,4 одсто), а најмањи Бугарска (22,6 одсто), Естонија (23,6 одсто) и Луксембург (27,2 одсто).
Дуг у еврозони представља значајан економски проблем који је посебно дошао до изражаја током европске дужничке кризе која је почела крајем 2009. године. Ова криза је истакла проблеме у фискалним политикама држава чланица и потребу за строжом контролом јавних финансија. Најзадуженије државе ЕУ традиционално укључују Грчку, Италију, Португалију и Шпанију, које су често означене као ‘PIGS’ земље због високих нивоа дуга у односу на њихов бруто домаћи производ (БДП). Ове земље су се суочиле са различитим економским изазовима, укључујући високу незапосленост, строге мере штедње и потребу за структурним реформама. Европска унија и Међународни монетарни фонд су у више наврата интервенисали да помогну овим земљама, уводећи пакете финансијске помоћи и програме економског прилагођавања. Са друге стране, земље као што су Немачка и Холандија традиционално имају мањи јавни дуг и сматрају се фискално стабилнијим. Упркос изазовима, еврозона остаје кључни економски и политички ентитет, а евро је друга најважнија резервна валута у свету. Дугорочно, структурне реформе и фискална консолидација су кључни за осигурање стабилности и одрживости еврозоне
Дуг у еврозони има значајан утицај на валуту, јер високи нивои дуга могу да утичу на поверење инвеститора и стабилност евра. Када државе чланице еврозоне имају високе дугове, то може да доведе до сумње у њихову способност да испуне своје обавезе, што може да изазове продају евра на валутним тржиштима. Такође, високи дугови могу да присиле владе да усвоје мере штедње које могу да угрозе економски раст, што такође може негативно да утиче на валуту. С друге стране, ако државе предузму ефикасне мере за смањење дуга и побољшање фискалне дисциплине, то може да повећа поверење у евро и да допринесе његовој стабилности. Европска централна банка игра кључну улогу у овом процесу, јер њене одлуке о монетарној политици могу да утичу на вредност евра. На пример, ако ЕЦБ одлучи да повећа каматне стопе да би се супротставила инфлацији, то може да повећа привлачност евра као инвестиционе валуте. С друге стране, ако ЕЦБ одлучи да смањи каматне стопе или да купује државне обвезнице да би подстакла економију, то може да доведе до слабљења евра. У сваком случају, однос између дуга и валуте је комплексан и зависи од многих фактора, укључујући економске перформансе, политичку стабилност и глобалне тржишне услове. За детаљнију анализу утицаја дуга у еврозони на валуту, можете консултовати академске радове и извештаје економских институција.
