Predivne fotografije iz svakodnevnog života pravoslavnih na Filipinima mogu da nam stvore osećaj kojim možemo da shvatimo kako je to bilo u „ona vremena“. Kad je narod živeo od Reči. I sami u sebi dobijamo snagu i veru, kad vidimo da Duh Sveti diše gde hoće.
I ako su se prvi pravoslavni pojavili na Filipinima u 16. veku, tek 30-te godine prošlog veka se mogu smatrati pravoslavnim prolećem. Trenutno je pravoslavnih par hiljada. Oni su pod jurisdikcijom čak tri Pravoslavna centra. Ni manje pravoslavnih, ni više patronata. Moskva, Antiohija i Vaseljenska imaju svoje vernike među lokalnim stanovništvom. Ali kad se govori o misiji, ipak je misija Ruske Pravoslavne Crkve najkonkretnija i definitivno budućnost Pravoslavlja na Filipinima.
30-tih godina prošlog veka bile su značajne jer se veliki broj ruskih izbeglica slio na Filipine. Izgrađena je 1935.godine i prva crkva posvećena Iverskoj ikoni Bogomajke. Crkva je srušena u Američkom bombardovanju za vreme Drugog Svetskog Rata.
Sledeći značajan talas pravoslavnih desio se 1949, kada su iz Kine, predvođeni duhovnim pastirom, potonjim Svetim Jovanom Šangajskim, nekoliko hiljada ruskih izbeglica potražili utočište na Filipinskom ostrvu Tubabao. Većini je poznato da to ostrvo koje je pod stalnim uticajem ciklona i oluja, za vreme dok su tamo bile izbeglice, nijednom nije stradalo.
To se smatra takođe još jednim od čuda Svetog Jovana Šangajskog. A on na sličan način i danas pomaže Filipincima. Nakon molebana odsluženog 1 .novembra 2020, u Manili, super tajfun Goni, koji je krenuo ka glavnom gradu, iznenada je oslabio i okrenuo se na drugu stranu.
