Pre tačno 33 godine, na ovaj dan, 24. aprila 1991, Crvena zvezda je izborila istorijski plasman u finale Kupa šampiona. Titula klupskog prvaka Evrope, osvojena u Bariju protiv Olimpika iz Marselja, ne bi bila moguća da nije savladana prethodna prepreka. Moćni Bajern iz Minhena. A savladan je u dvomeču čiji će revanš pristalice crveno-belih prepričavati generacijama.
Bajern je bio izraziti favorit
Posle neočekivanog uspeha protiv favorita u Minhenu, kada su golovi Pančeva i Savićevića doneli preokret i 1:2 u korist beogradskog kluba, Marakana je bila krcata ne bi li se prisustvovalo istoriji. Ali, niko od 80.000 gledalaca nije mogao ni da nasluti kakva sportska drama sledi.
Kada je Siniša Mihajlović svojim golom u 26. minutu iz slobodnog udarca matirao suparničkog golmana, delovalo je da će Auman, Švabl, Bender, Grahamer, Augentaler, Efenberg, Štrunc, Rojter, Volfart, Ton i Laudrup sigurno otići kući pognutih glava. Ali, što reče tada Zvezdin trener Ljupko Petrović, „Nemci su to“.
Crveno-beli, čiji su startnu postavu činili: Stojanović, Radinović, Marović, Mihajlović, Šabanadžović, Belodedić, Jugović, Prosinečki, Pančev, Savićev i Binić, imali su svoje šansi, njihovi rivali svoje, a onda je gol Augentalera iz slobodnjaka, kada je lopta prošla kroz noge Zvezdinom golmanu, najavio dramu. Samo sedam minuta kasnije, u 68. Bender je krunisao dobru akciju Bavaraca za 1:2 i poravnanje rezultata sa onim u Minhenu.
I, u završnici. Istorija. Poslednji trenuci, poslednji napad crveno-belih.
Umesto naših, reči Milojka Pantića, tokom prenosa na Radio-televiziji Beograd:
„Jugović… Jugović do Pančeva… Jugović… Prosinečki je tu! Prosinečki! Mihajlović u sredinu! Šta je sada ovo…. Dva-dva! Gol, gol, gol, gol! Nebo se otvorilo! Stadion je eksplodirao! (Sudija) Galer izbacuje rukovodstvo Crvene zvezde! Čitav Bajernov tim je na travi! Nokautirani su fudbaleri Bajerna!“.
Meč je završen nekoliko minuta kasnije, kada je švajcarski arbitar Bruno Galer nadoknadio vreme zbog izmena i neopisivog slavlja crveno-belih.
Tih potonjih trenutaka ovako se prisećao Zvezdin strateg
„Niko ne shvata da je meni posle gola bilo najteže. Imao sam pravo na dve izmene, i trudio sam se da igračima objasnim da još nije gotovo, Nemci su to. Govorio sam igračima da ispucavaju loptu na tribine, a onda se dešavalo da bukvalno shvate, pa sami prime loptu na našoj polovini i šutnu na tribinu. Srećom, izdržali smo“, priznaje Ljupko Petrović.
Trideset i tri godine prođe od tog duela, posle kog je Zvezda otputovala u Bari i postala klupski prvak Evrope. Iako je meč sa Olimpikom bio prava borba za najvažniji trofej, „finale pred finala“, revanš sa Bajernom na Marakani, mnogima od pristalica crveno-belih će ostati draža utakmica od one koja je potom usledila.
