Пре тачно 33 годинe, на овај дан, 24. априла 1991, Црвена звезда је изборила историјски пласман у финале Купа шампиона. Титула клупског првака Европе, освојена у Барију против Олимпика из Марсеља, не би била могућа да није савладана претходна препрека. Моћни Бајерн из Минхена. А савладан је у двомечу чији ће реванш присталице црвено-белих препричавати генерацијама.
Бајерн је био изразити фаворит
После неочекиваног успеха против фаворита у Минхену, када су голови Панчева и Савићевића донели преокрет и 1:2 у корист београдског клуба, Маракана је била крцата не би ли се присуствовало историји. Али, нико од 80.000 гледалаца није могао ни да наслути каква спортска драма следи.
Када је Синиша Михајловић својим голом у 26. минуту из слободног ударца матирао супарничког голмана, деловало је да ће Ауман, Швабл, Бендер, Грахамер, Аугенталер, Ефенберг, Штрунц, Ројтер, Волфарт, Тон и Лаудруп сигурно отићи кући погнутих глава. Али, што рече тада Звездин тренер Љупко Петровић, „Немци су то“.
Црвено-бели, чији су стартну поставу чинили: Стојановић, Радиновић, Маровић, Михајловић, Шабанаџовић, Белодедић, Југовић, Просинечки, Панчев, Савићев и Бинић, имали су своје шанси, њихови ривали своје, а онда је гол Аугенталера из слободњака, када је лопта прошла кроз ноге Звездином голману, најавио драму. Само седам минута касније, у 68. Бендер је крунисао добру акцију Бавараца за 1:2 и поравнање резултата са оним у Минхену.
И, у завршници. Историја. Последњи тренуци, последњи напад црвено-белих.
Уместо наших, речи Милојка Пантића, током преноса на Радио-телевизији Београд:
„Југовић… Југовић до Панчева… Југовић… Просинечки је ту! Просинечки! Михајловић у средину! Шта је сада ово…. Два-два! Гол, гол, гол, гол! Небо се отворило! Стадион је експлодирао! (Судија) Галер избацује руководство Црвене звезде! Читав Бајернов тим је на трави! Нокаутирани су фудбалери Бајерна!“.
Меч је завршен неколико минута касније, када је швајцарски арбитар Бруно Галер надокнадио време због измена и неописивог славља црвено-белих.
Тих потоњих тренутака овако се присећао Звездин стратег
„Нико не схвата да је мени после гола било најтеже. Имао сам право на две измене, и трудио сам се да играчима објасним да још није готово, Немци су то. Говорио сам играчима да испуцавају лопту на трибине, а онда се дешавало да буквално схвате, па сами приме лопту на нашој половини и шутну на трибину. Срећом, издржали смо“, признаје Љупко Петровић.
Tридесет и три године прође од тог дуела, после ког је Звезда отпутовала у Бари и постала клупски првак Европе. Иако је меч са Олимпиком био права борба за најважнији трофеј, „финале пред финала“, реванш са Бајерном на Маракани, многима од присталица црвено-белих ће остати дража утакмица од оне која је потом уследила.
