Vrlo malo ljudi u Srbiji zna gde je sahranjen car Stefan Dušan Silni, najmoćniji srpski vladar i jedan od najznačajnijih državnika srednjovekovne Evrope – crkva Svetog Marka u Beogradu!
Još manje zna kada je njegov grob otkriven i ko ga je otkrio. Ta činjenica sama po sebi predstavlja tužnu dijagnozu našeg odnosa prema sopstvenoj istoriji.
Car Dušan je preminuo iznenada 20. decembra 1355. Sahranjen je u svojoj zadužbini – manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena, jednom od najvećih duhovnih, državnih i kulturnih središta srednjovekovne Srbije.
Taj manastir je nakon osmanskog osvajanja sistematski razaran, pljačkan i korišćen kao kamenolom za druge građevine, da bi vremenom bio gotovo potpuno zaboravljen.
Kako je otkriven grob cara Dušana?
Grob cara Dušana otkriven je tek 1927. prilikom arheoloških istraživanja koje je vodio dr Radoslav Grujić, ruski emigrant i jedan od najznačajnijih srpskih naučnika tog vremena, uz učešće profesora Svetozara Radojčića.
U ruševinama manastira Svetih Arhangela pronađeni su posmrtni ostaci za koje je, na osnovu arheološkog konteksta, položaja groba i istorijskih izvora, utvrđeno da pripadaju samom caru Dušanu.
Zbog bezbednosnih razloga i tadašnjih političkih okolnosti, mošti cara Dušana su 1968. prenete u Beograd i položene u crkvu Svetog Marka, gde se i danas nalaze. Bez mauzoleja. Bez jasnog državnog obeležja. Bez onog poštovanja koje bi u svakoj ozbiljnoj državi bilo podrazumevano.
U zemljama koje drže do svog nacionalnog identiteta, grob vladara poput cara Dušana bio bi centralno mesto istorijskog pamćenja. Bio bi mesto hodočašća, školskih ekskurzija, državnih ceremonija i turističkih poseta.
Oko njega bi postojao mauzolej, muzejski prostor i jasno ispričana istorijska priča. Kod nas… tišina i zaborav.
Postavlja se jednostavno, ali bolno pitanje: kako očekujemo da nas drugi poštuju, ako mi sami ne poštujemo svoje najveće vladare i temelje sopstvene državnosti?
Car Dušan nije bio samo istorijska ličnost… on je simbol snage, države, zakona i samopouzdanja srpskog naroda. Njegov Zakonik i njegovo carstvo izučavaju se širom Evrope, dok njegov grob u sopstvenoj zemlji ostaje skoro nepoznat.
Narod koji zaboravi gde mu počivaju najveći vladari, zaboravlja ko je bio
Dok prolazimo pored groba cara Dušana bez zaustavljanja, bez sveće i bez misli, prolazimo i pored sopstvenog dostojanstva. Narod koji zaboravi i ne zna, gde mu počivaju najveći vladari, polako zaboravlja i ko je bio, šta je imao i šta je mogao biti.
Car Dušan nije tražio zaborav… ostavio nam je državu, zakon i jasnu ideju da Srbi mogu biti veliki kada su složni, svesni sebe i svoje istorije i tradicije.
Nije ovo pitanje prošlosti, već pitanje budućnosti. Hoćemo li dozvoliti da car srpskog carstva ostane bez mauzoleja, bez hodočasnika i bez nacionalnog poštovanja, ili ćemo konačno vratiti dostojanstvo sopstvenoj istoriji? Jer narod koji ne ume da se pokloni svojim precima, neće imati ni šta da ostavi potomcima u amanet.
Dok god grob cara Dušana nije mesto nacionalnog sabranja, dotle Srbija nije izmirila svoj istorijski dug prema sebi. A taj dug se ne otplaćuje rečima, već pamćenjem, poštovanjem i delima!
Slava mu!
Priredio: Đorđe Bojanić, glavni uredik sajta Srpska istorija
