Pistaći su sve popularnija kultura u domaćoj poljoprivredi, investicija u plantaže može da bude vrlo isplativa. Iako se na svetskom tržištu gaje uglavnom u SAD, Iranu i Turskoj, globalno zagrevanje i povećana potražnja podstakli su i srpske poljoprivrednike da se upuste u njihov uzgoj.
S obzirom na visoku cenu plodova, koja dostiže i do 40 evra po kilogramu, investicija u plantaže pistaća može biti vrlo isplativa.
Prinosi i isplativost
Gajenje pistaća je dugoročna, ali profitabilna investicija. Iako je povrat uloženog novca spor, puna rodnost stabla dostižu tek nakon 15 do 20 godina, a jedno zrelo stablo može da pruži i do 30 kilograma suvih pistaća godišnje. Zbog toga se zarada po hektaru često meri u desetinama hiljada evra.
Prema rečima Uroša Davidovića, poljoprivrednog stručnjaka, domaći uzgoj pistaća krenuo je skromno i bez zvaničnih istraživanja, ali se sve više širi. On ističe da je slična situacija bila i sa orasima i kajsijama, koje su danas uobičajene voćne vrste u Srbiji.
Izazovi uzgoja
Najveći izazov je visoka početna investicija. Sadnice su trenutno skupe, od 10 do 15 evra po komadu, a za sadnju jednog hektara potrebno je oko 250 sadnica. To znači da početno ulaganje iznosi od 3.000 do 5.000 evra po hektaru.
Međutim, očekuje se da će se cena sadnica smanjiti kako se bude povećavao broj rasadnika. Pored toga, prvi rod se dobija tek posle 5 do 7 godina, što zahteva strpljenje i dugoročno planiranje.
Tržište i cena
Cena pistaća u Srbiji varira u zavisnosti od kvaliteta i oblika prodaje. U maloprodaji, cena se kreće od 831 do 1.247 dinara po kilogramu. Sirovi, oljušteni pistaći mogu dostići i do 4.620 dinara po kilogramu. Organski pistaći su još skuplji.
Povećana popularnost poslastica sa pistaćima, naročito sladoleda, dodatno podstiče potražnju i otvara nove tržišne mogućnosti za domaće proizvođače.
