Ukupan javni dug na globalnom nivou iznosi 111 biliona dolara u 2025. godini, što je porast od 8,3 biliona u odnosu na 2024.
Zajedno, SAD i Kina drže 51,8% svetskog državnog duga.
Iako je globalni javni dug niži u realnim vrednostima nego u periodu pandemije, on ostaje tvrdoglavo visok na nivou od 111 biliona dolara.
Američko zaduženje prelazi 38 biliona dolara u 2025. godini, što iznosi 125% BDP-a.
Tokom poslednjih pet godina, neto kamatna plaćanja na nacionalni dug skoro su se utrostručila. Predviđa se da će se do 2035. ponovo udvostručiti i dostići 1,8 biliona dolara godišnje.
Sa dugom od 18,7 biliona dolara, Kina je na drugom mestu. U 2025. godini, dug je porastao za gotovo 2,2 biliona dolara, što je rezultat državnih podsticaja i slabijih prihoda od zemljišta zbog posrnulog sektora tržišta nekretnina.
Kao što vidimo, Japan sledi sa 9,8 biliona dolara duga, što je jednako 230% BDP-a. Iako dug ostaje izuzetno visok, nova premijerka zemlje, Sanae Takaichi, predlaže 92,2 milijarde dolara potrošnje kroz podsticajne mere i subvencije.
Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska zaokružuju najveće zadužene države, obe blizu nivoa od 4 biliona dolara. Francuska, naročito, prolazi kroz značajnu političku nestabilnost usled spornih predloga o budžetskim rezovima, pri čemu je u poslednje dve godine menjala pet premijera
