Administracija Donalda Trampa ukinula je sankcije na kupovinu iranske nafte na moru na 30 dana, tvrdeći da će time na globalna tržišta biti pušteno oko 140 miliona barela i smanjen pritisak na snabdevanje energijom.
Sukobi na Bliskom istoku pokazuju koliko je stabilno snabdevanje energentima ključno za ekonomiju i život građana. O tome, ali i o tome kako su gasovodi i naftovodi postali instrumenti geopolitike, govorili su stručnjaci na naučnom skupu u Banjaluci.
Upozoravaju da Evropu očekuju novi energetski izazovi i da zemlje regiona moraju obezbediti više pravaca snabdevanja i stabilne izvore energije.
Sukob na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza pokazali su da svaki prekid u protoku energenata utiče na cene i standard građana širom sveta. Rusija već decenijama igra ključnu ulogu u snabdevanju Evrope naftom i gasom. Gasovodi poput „Severnog toka“ i partnerstva sa evropskim tržištima omogućili su stabilnost i razvoj.
Međutim, pojedini političari, posebno u Nemačkoj, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji, blokiraju dotok jeftinijih ruskih energenata na evropsko tržište.
„Jeftini ruski gas je geopolitičko, geostrateško pitanje jer se radi o tome da se ostvari i kontrola nad teritorijom. U tom smislu, da se kontrolišu i privreda i ekonomski tokovi i sve drugo. Mislim da će ova situacija sa oružanim sukobom Amerike i Izraela s jedne i Irana s druge strane nekako ponovo uveriti Evropu da se okrene ruskim energentima“, kazao je Miloš Šolaja, profesor međunarodnih odnosa.
Projekti novih gasnih interkonekcija i povezivanje sa više dobavljača ključni su za smanjenje energetske zavisnosti i ublažavanje efekata kriznih situacija.
Poremećaji izazvani obustavama isporuka gasa i diverzijama na gasovodima pokazali su koliko su države, posebno evropske, osetljive na nestabilnosti na energetskom tržištu, piše RTRS.
„Ne želim da mračim. Bili smo svesni da jedan ovakav rat može ugroziti celokupnu ekonomiju kontinenta. Delimično nam je to pokazala ukrajinska kriza, a sada nam od marta to potvrđuje i ova iranska kriza“, ističe Dušan Proroković, politikolog.
Manje zemlje, poput Srbije i država regiona, pažljivo moraju planirati svoje energetske politike da bi obezbedile stabilno snabdevanje. Narednih dana slede pregovori Beograda sa ruskim partnerima.
Ruski ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov kaže da se saradnja Rusije i Evrope uglavnom odnosi na prošlost, a da evropski lideri nisu uspeli da pronađu nove jeftine dobavljače.
„Ja nisam siguran da je to evropski izbor, to je izbor ljudi koji su odgovorni za evropsku ekonomsku politiku. Srbija, kao i neke druge zemlje u okruženju, ide drugim putem, razmišljajući o nacionalnim interesima, o svakom stanovniku svoje zemlje, kako bi stanovnici Srbije mogli da uštede“, kaže Rešetnjikov.
Srbija raspolaže rezervama nafte za oko 90 dana, što, kako navode stručnjaci, nije malo i daje prostor za pronalaženje trajnijih rešenja.
A za Sloveniju jedno od rešenja, ako dođe do poremećaja u snabdevanju, moglo bi biti i ograničavanje točenja goriva za strane državljane. Premijer Robert Golob kaže da je potražnja za energentima povećana zbog vozača iz Austrije i Italije, gde su veće cene energenata, i da bi dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla brzo da promeni situaciju, ali nagore.
