Moć neke države raste kroz cev pištolja. Mnogi bi dodali i uz pomoć valuta, novca. Sterling je vladao u vreme kada je Britanija bila moćna kolonijalna imperija, a slično je bilo i u vreme Rimskog carstva.
Obje ove imperije na kraju su propale, urušivši se iznutra. Ono što je nekad bio sterling u najboljim britanskim imperijalnim danima, poslednjih nekoliko decenija je dolar. On ima status globalne rezervne valute. SAD su na taj način, štampajući ogromne količine papirnog novca bez zlatnog pokrića, uspele da izgrade status najmoćnije države na svetu, koristeći pri tome papirne novčanice kao moćno oružje za obračun, odnosno postizanje političkih ciljeva i očuvanje globalne pozicije.
Breton Vuds
Sredinom ove godine obeleženo je 80 godina od održavanja konferencije Ujedinjenih nacija o monetarnim i finansijskim pitanjima, poznatije kao konferencija u Breton Vudsu. Ona je održana u istoimenom gradiću od 1. do 22. jula 1944. godine. Započeta je svega tri sedmice nakon savezničkog iskrcavanja u Normandiji, kada je svetom besnela Drugi svetski rat.
U njenom radu tada je učestvovalo 730 delegata, koji su predstavljali 44 zemlje saveznice iz Drugog svetskog rata, uključujući ključne zemlje poput SAD, Ujedinjenog Kraljevstva i Sovjetskog Saveza. Konferenciji je prisustvovala i jugoslovenska delegacija koju je predvodio Vladimir Ribar, tadašnji savetnik u jugoslovenskoj ambasadi u Vašingtonu.
Rezultat pregovora – stvorene su dve ključne institucije koje su u narednih 80 godina oblikovale, često i na vrlo ekstreman liberalni način, oblik novog ekonomskog poretka u svetu. U pitanju su Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. MMF je osnovan da bi promovisao monetarnu saradnju, stabilnost valuta i olakšao međunarodnu trgovinu uspostavljanjem fiksnih kurseva valuta. S druge strane, Svetska banka je bila namenjena finansiranju obnove zemalja uništenih ratom i podsticanju razvoja. Ovom prilikom dogovoreno je nešto što je danas veliki kamen spoticanja – da američki dolar i zlato imaju ulogu svetske rezervne valute.
Na konferenciji je definisano uspostavljanje tzv. monetarnog sistema Breton Vuds. On je trebalo da posluži za određivanje vrednosti nacionalnih valuta. Međutim, Amerika 1971. jednostrano izlazi iz ovog sporazuma. Takva odluka značila je ulazak u novu eru. Američki dolar postao je globalna valuta. A američki državni vrednosni papiri postali su najtraženiji oblik stranih rezervi u svetu. Posledično, dolar je postao jednako dobar kao zlato.
Znaci upozorenja
Amerika je tu činjenicu koristila ne samo da bi izgradile svoju ekonomsku i finansijsku moć, već je dolar počela koristiti i kao moćno geopolitičko oružje. Takva politika poslednjih nekoliko godina počela je da im se obija o glavu, preteći da sruši sve što je do sada izgrađeno.
Na to je nedavno upozorio i bivši brazilski predstavnik u Međunarodnom monetarnom fondu Paulo Nogueira Batista. Upozorava da je američki dolar postao opasna valuta. Ovaj vrsni i svetski priznati ekonomista smatra da su SAD postale glavni neprijatelj dolara. Po njemu, indirektno primoravaju sve veći broj država da traže alternative zapadnom finansijskom sistemu. Govoreći o metodama prinude, Batista je posebno istakao ulogu MMF-a koji, kako je rekao, ne funkcioniše kao međunarodna finansijska institucija, već kao zapadni politički instrument. Sve više je finansijskih stručnjaka i zvaničnika, pogotovo s druge strane željezne zavese, koji smatraju da je dedolarizacija ključ za razbijanje dosadašnjeg američkog hegemonističkog sistema.
Kada se podvuče crta, kratkovida, arogantna i pohlepna politika Vašingtona, odnosno finansijskih elita s Volstrita, tera sve više država da okreću leđa dolaru. Najveća pretnja njegovom zdravlju, a samim tim i dosadašnjem američkom načinu života, ne dolazi izvana, već iznutra, od ljudi koji na ostatak sveta gledaju kao na indijanska plemena.
Beg od obveznica
Koji su to znaci koji bi mogli nagovestiti kolaps dolara? Prvi – panični potezi investitora, koji brzo rasprodaju američke obveznice. Drugi – inflatorna spirala. Treći i četvrti – dužnička i ekonomska kriza. Ona podrazumeva duboku recesiju obeleženu visokom nezaposlenošću, poslovnim neuspesima i kolapsom potrošačke potrošnje. Peti – potraga za alternativama. Pojedini ekonomisti upozoravaju da su u slučaju SAD već prisutni svi ovi znaci, u manjoj ili većoj meri. Kina je već drastično smanjila količinu kapitala koju drži u američkim državnim obveznicama, a već nekoliko godina taj tempo prodaje se ubrzava. Iznos uložen u američke državne obveznice pao je za čak 500 milijardi dolara i, po svemu sudeći, nastavlja da se smanjuje. U isto vreme Kina je najveći kupac zlata. Samo tokom prošle godine kineska centralna banka kupila je više od 700 tona.
Da sve više zemalja okreće leđa dolaru i američkim obveznicama te kupuje zlato, govore i rekordne cene ovog plemenitog metala, koje su na istorijski rekordnom nivou. Cena je zbog velike potražnje probila granicu od 2.600 dolara za jednu uncu. To u prevodu znači da jedan gram zlata danas košta više od 92 dolara.
Bank of Amerika čak predviđa da bi cene mogle da porastu do neverovatnih 3.000 dolara po unci u narednih 12 – 18 meseci. Analitičari ovaj rast pripisuju potražnji investitora za sigurnom imovinom zbog globalne neizvesnosti i rastućih geopolitičkih tenzija.
Amerika je, pored toga, suočena i sa odlukom Saudijske Arabije da ne obnovi 50 godina star petrodolarski aranžman sa Amerikom. Petrodolarski dogovor je istekao u junu ove godine, pri čemu je objavljeno da će Rijad svoju naftu ubuduće prodavati i za druge valute, ne samo za dolare.
Efekat bumeranga
Zemlje koje se suočavaju sa američkim sankcijama, poput Rusije i Irana, takođe rade na tome da zaobiđu dominaciju dolara. Kao odgovor na sankcije Rusija je značajno smanjila svoje zalihe i povećala zlatne rezerve.
Promovisala je i korišćenje rublje i drugih valuta za međunarodne transakcije. Posebno u energetskom sektoru. Napori Rusije, Irana i drugih nacija da dedolarizuju svoje ekonomije i izgrade alternativne finansijske mreže mogli bi, ako budu uspešni, vremenom da unište globalnu dominaciju dolara.
Eskalacija trgovinskih ratova i geopolitičkih tenzija, posebno između SAD i Kine, takođe bi mogla da ugrozi ovu valutu. Ako se trgovinski sukobi intenziviraju i dovedu do razdvajanja dve najveće svetske ekonomije, napori da se smanji oslanjanje na dolar mogli bi biti ubrzani.
Američki zvaničnici su napravili veliku grešku kada su zamrzli ruske devizne rezerve u februaru 2022. godine. Nakon toga, u Kini, ali i nekim drugim zemljama, shvatili su da bi mogli biti suočeni sa nekim sličnim scenarijem te preventivno deluju, bežaći od zelenih američkih novčanica.
Novi pucanj u sopstvenu nogu mogao bi biti i zakon koji su neki američki političari predložili, da se uvedu kaznene mere i sankcije državama koje se udaljavaju od upotrebe američkog dolara. To bi podrazumevalo nametanje novih trgovinskih ograničenja, tarifa i kazni.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste američki dug. Jednostavno, širom sveta plutaju ogromne količine dolara koje bi, ukoliko se vrate na svoju prvobitnu adresu, mogle srušiti temelje izgrađene finansijske kule od karata.
Američki FED i dalje danonoćno štampa novac. Taj novac nema uporište u zlatu. Ali ni u realnoj ekonomiji, koja ga ne može ni približno pokriti.
Dug kao kvasac
Bruto nacionalni dug Amerike premašio je početkom prošlog meseca, prvi put u istoriji ove nacije, 35 biliona dolara. Omjer državnog duga i BDP-a dosegnuo je približno 120 odsto i očekuje se da će rasti. Ovaj broj je snažan podsetnik na poslednji put kada su se SAD suočile s uporedivim omjerom duga i BDP-a, a to je bilo nakon Drugog svetskog rata. Kongresna kancelarija za budžet (CBO) predviđa da bi se situacija mogla značajno pogoršati. Predviđaju da bi ovaj omjer mogao porasti na čak 166 odsto do 2054. ako se trenutni obrasci nastave.
