„Biće registrovana kao ‘nova vrsta (New species)’ na Zemlji“, izjavio je Bendžamin Rosman, profesor na Univerzitetu Vitvatersrand u Južnoj Africi.
„Postaće omraženo postojanje kao glavni krivac za sve vrste štete“, upozorio je Stjuart Rasel, istaknuti profesor na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju.
Ove izjave deo su odgovora koje je jedan list zatražio od osam svetskih stručnjaka za veštačku inteligenciju, među kojima je bio i Geri Markus, profesor emeritus Univerziteta u Njujorku u oblasti kognitivne nauke i psihologije veštačke inteligencije. Pitanje je glasilo: „Kakav oblik će veštačka inteligencija imati 2030. godine i kakvo će postojanje predstavljati za čovečanstvo?“
Futurolog Rej Kurcvejl označio je 2029. godinu kao trenutak kada će „mašine dostići nivo ljudske inteligencije“, što bi 2030. učinilo prvom godinom u kojoj takve mašine (VI) počinju značajno da utiču na ljudsko društvo.
Utopija ili distopija?
Da li će bliska budućnost biti utopija u kojoj veštačka inteligencija preuzima proizvodne aktivnosti umesto ljudi, ili distopija u kojoj ljudi postaju potčinjeni VI?
Mišljenja stručnjaka bila su oštro podeljena. Složili su se da VI, ako se pravilno koristi, može doprineti ljudskom prosperitetu, ali ako se zloupotrebi, može dovesti do sveta u kojem dominira nad ljudima, nalik onom prikazanom u filmu „Matriks“.
Profesor Rasel izneo je takozvanu „teoriju VI negativca“. Prema njegovim rečima, „opšta veštačka inteligencija (AGI) mogla bi postati stvarna pretnja ako teži moći ili ako njeni ciljevi dođu u sukob sa interesima čovečanstva“. To je upozorenje da bi VI mogla da isključi ljude kako bi ostvarila sopstvenu viziju „bolje budućnosti“.
S druge strane, Džoana Brajson, stručnjak za etiku veštačke inteligencije i profesor na Herti školi upravljanja u Nemačkoj, smatra da su ljudi prava pretnja. Ona je istakla: „Stvarna opasnost nije VI, već autoritarna kontrola od strane vlada ili korporacija.“ Veštačka inteligencija je, po njoj, samo volan automobila, dok su ljudi — vozači — ti koji moraju biti oprezni.
Demokratija pod pritiskom i strah od digitalnog kolonijalizma
Pet od osam stručnjaka izrazilo je zabrinutost da bi VI mogla da podrije demokratiju. Ukazali su na algoritamsku pristrasnost potvrđivanja (confirmation bias), koja korisnicima prikazuje isključivo sadržaj koji odgovara njihovim uverenjima, kao i na „dipfejk“ (deepfake) tehnologiju — video-snimke generisane veštačkom inteligencijom koji mogu biti lažni — što sve može dovesti do zbunjivanja građana kao nosilaca suvereniteta.
Pored toga, raste strah od „digitalnog kolonijalizma“, u kojem države ili velike tehnološke kompanije stiču dominaciju kako se VI širi na oblasti suvereniteta i bezbednosti. Šest stručnjaka upozorilo je da neuspeh u razvoju „suverene VI“ može predstavljati nacionalnu pretnju.
2030: Godina redefinisanja odnosa čoveka i VI
Stručnjaci predviđaju da će 2030. godina označiti period ponovnog definisanja odnosa između čoveka i veštačke inteligencije. Očekuje se da će VI prevazići ulogu običnog asistenta i postati entitet koji direktno utiče na stvarni svet.
Profesor Rosman predviđa da bi do 2030. VI mogla biti registrovana kao vrsta na Zemlji, slično savremenom čoveku (Homo sapiens). To nagoveštava mogućnost da VI postane organski entitet sa „ljudskim pravima“, a ne više samo neživi objekat poput pametnog telefona.
Rajan Kalo, pravni stručnjak za robotsku tehnologiju sa Univerziteta u Vašingtonu, izjavio je: „VI će steći sposobnost da direktno deluje u svetu.“ Majkl Litman, prodekan za veštačku inteligenciju na Univerzitetu Braun, dodao je: „Moraćemo da naučimo kako da koegzistiramo sa njima.“
Balon VI i razočaranje
Pojavile su se i teorije o „balonu“ veštačke inteligencije i njenoj ograničenoj korisnosti. Džon Markof, bivši novinar za tehnologiju u „Njujork tajmsu“, izjavio je: „Svi će biti razočarani balonom VI.“ Profesor Rasel upozorio je da će VI biti okrivljena kao koren mnogih problema i postati predmet prezira. Profesor Markus skeptično je ocenio da će „VI i dalje biti u ranoj, nedovoljno razvijenoj fazi“.
2030: Obrazovanje u eri pitanja, a ne odgovora
Iako su mišljenja o budućnosti VI različita, stručnjaci su se jednoglasno složili da je „obezbeđivanje talenata“ ključno za uspeh u trci za veštačkom inteligencijom. Šestoro naučnika naglasilo je da je „sposobnost privlačenja i zadržavanja vrhunskih istraživača najkritičniji faktor u eri VI“.
Pet stručnjaka posebno je istaklo značaj postavljanja pitanja i kritičkog mišljenja u obrazovanju. U vremenu kada VI daje trenutne odgovore, presudna postaje sposobnost postavljanja pravih pitanja i provere informacija.
Ovo predstavlja upozorenje obrazovnim sistemima koji se oslanjaju na učenje napamet, suočavaju se sa koncentracijom studenata u određenim oblastima poput medicine i gubitkom inženjerskih kadrova. Profesorka Brajson poručila je: „Ako se obrazovanje usmeri na istraživanje i kritičko mišljenje, etika, prilagodljivost i kreativnost će prirodno uslediti.“
