Godina 2008. predstavlja prekretnicu u svetskoj ekonomiji. Posle globalne finansijske krize, investitori su, čini se, shvatili da se mnogo više novca može zaraditi od hajpa i spekulacija nego od stvarnog poslovanja.
U doba informacija, gde je pažnja postala najskuplja roba, informacijama je lako manipulisati — a manipulacija je postala novi oblik kapitala.
Tako su se smenjivali talasi naduvanih očekivanja: dot-kom balon, kreditni krah 2008, kripto i NFT euforije, sve do najnovijeg — AI balona. Danas, skoro polovina svetskih privatnih investicija usmerava se u projekte vezane za veštačku inteligenciju. AI špekulacije su čak jedan od glavnih razloga zašto berzanski indeks S&P 500 u poslednje vreme beleži rast.
Međutim, kao i svaki balon pre njega, i ovaj počinje da pokazuje pukotine.
„Efficient compute frontier“: granica do koje se može gurati tehnologija
Jedan od razloga zbog kojih analitičari smatraju da će AI bubble (balon) uskoro pući jeste koncept poznat kao efficient compute frontier – „granica efikasnog računanja“.
Taj pojam označava trenutak kada postaje neisplativo nastavljati da se povećava računarska snaga za obuku sve većih AI modela. Sa svakim novim generativnim sistemom, troškovi rastu eksponencijalno, a dobici u stvarnim rezultatima sve su manji.
Drugim rečima, dolazimo do fizičke i ekonomske tačke gde je dalji napredak preskup u odnosu na dobitak, što dovodi u pitanje dugoročnu održivost čitave AI industrije.
„Floridi conjecture“: veštačka inteligencija ne razume svet
Drugi teorijski argument protiv AI hipea dolazi od filozofa Lučijana Floridija, poznatog po tzv. Floridi conjecture. Prema njegovoj tezi, veštačka inteligencija ne postaje zaista „pametnija“, već samo sve bolja u statističkom predviđanju.
AI ne razume značenje reči, slika ili situacija koje obrađuje — on manipuliše podacima, ali ne poseduje razumevanje stvarnosti. To znači da njegov razvoj, ma koliko impresivan, ne vodi ka istinskoj inteligenciji, već ka sve savršenijoj imitaciji.
Floridijeva teza podriva osnovnu pretpostavku investitora — da će AI u bliskoj budućnosti postati svestan, samostalan ili superioran u odnosu na čoveka.
Iluzija napretka
Kombinacija ovih ograničenja dovodi do istog zaključka: AI je nova faza u dugom nizu finansijskih i tehnoloških iluzija. Ono što je nekada bila internet revolucija, zatim kripto revolucija, sada je „revolucija inteligencije“. Ali suština je ista — profit se ne stvara kroz stvarne inovacije, već kroz „naduvani“ narativ.
Kada AI balon pukne, kao što su pukli prethodni, isti akteri će, kako pisac kaže, već imati spreman sledeći trend — novu priču kojom će ponovo privući kapital i pažnju.
Od hajpa do stvarnosti
I kada sagledamo situaciju iz svih perspektiva i uglova, Floridi upozorava na dublji problem savremene ekonomije: pomeranje vrednosti sa stvaranja ka spekulaciji. Umesto u realne proizvode, obrazovanje, ili infrastrukturu, novac teče ka trendovima koji obećavaju brzu dobit.
AI, koliko god bio tehnološki impresivan, postaje simbol te bolesti modernog kapitala – spolja blistav, iznutra prazan.
