Nemali broj radnika, posebno onih koji su na početnom nivou, postaje sve zabrinutiji za svoja radna mesta zbog munjevito brzog rasta veštačke inteligencije.
Međutim, ukoliko se pažljivo sluša ono što govore prvi ljudi koji stoje iza tehnološkog buma, zabrinutost bi trebalo zameniti razmišljanjem o potencijalno novim zanimanjima koja bi mogla stvoriti šansu za zaposlenje.
Izvršni direktor kompanije Nvidija, Džensen Huang, kaže da postoje hiljade poslova za mlade ljude, zahvaljujući ubrzanom rastu data centara, ali moraju biti spremni da idu u zanatsku školu. Huang naglašava da procvat veštačke inteligencije stvara ogromnu potražnju za kvalifikovanim zanatima, te da su data centrima potrebna fizička infrastruktura i stručna radna snaga.
Pored toga, po njegovom mišljenju, infrastrukturni i stambeni bum suočava se sa ozbiljnim nedostatkom radne snage.
Prvi čovek Nvidije nedavno je najavio da ulaže 100 milijardi dolara u OpenAI kako bi pomogao u finansiranju razvoja data centara zasnovanih na Nvidijinim AI procesorima.
Globalna kapitalna ulaganja u data centre širom industrije dostignuće sedam biliona dolara do 2030. godine.
Potraga za građevinskim radnicima
„Ako ste električar, vodoinstalater, stolar — trebaće nam stotine hiljada takvih radnika da izgradimo sve ove fabrike“, rekao je Huang za Channel 4 News u Velikoj Britaniji, dodajući: „Segment zanatlija u svakoj ekonomiji će doživeti procvat. Moraćemo da udvostručujemo i udvostručujemo i udvostručujemo svake godine.“
Da potraga za građevinskim radnicima nije ekskluzivna samo za naše balkansko područje, već da je reč o globalnom deficitu koji se plaća „suvim zlatom“, pokazuje i podatak da građevinski radnici u inostranstvu mogu zaraditi više od 100.000 dolara bez fakultetske diplome.
Jedan data centar od 250.000 kvadratnih metara može zaposliti do 1.500 građevinskih radnika tokom izgradnje — mnogi od njih zarađuju više od 100.000 dolara, plus prekovremeni rad — sve to bez potrebe za fakultetskom diplomom. Nakon završetka, oko 50 radnika sa punim radnim vremenom održava objekat. Ali svako od tih radnih mesta podstiče dodatnih 3,5 u okolnoj ekonomiji, prenosi Fortune.
Prema Huangu, sledeći talas prilika leži u fizičkoj strani tehnologije, a ne u softveru, i zbog toga njegova tvrdnja da će sledeća generacija američkih milionera biti vodoinstalateri i električari, a ne softverski inženjeri ili diplomci MBA studija, barem može da posluži kao tema za razmišljanje.
Hiljade radnika nedostaje
Ako se dublje analizira nestašica zanatlija, potrebno je analizirati obrazovanje mladih generacija — vođenih izrekom: „učiti, steći diplomu, da bi se kasnije živelo dobro od svog rada“ — u protekle, najmanje dve decenije, generacije su se okretale fakultetu, a ne učenju zanata.
Na nedostatak kvalifikovanih radnika upozorava i izvršni direktor Forda, Džim Farli, koji kaže, prenosi Fortune, da Sjedinjene Američke Države ne mogu ostvariti svoje ambiciozne ciljeve u oblasti veštačke inteligencije ako im nedostaju ključni radnici za jačanje infrastrukture potrebne za izgradnju tehnologije. Vođen prognozama da će tržište veštačke inteligencije do 2033. godine narasti na 4,8 biliona dolara, Farli ističe da su SAD zanemarile radnu snagu potrebnu za izgradnju i održavanje data centara i proizvodnih pogona. Predsednik Donald Tramp uveo je sveobuhvatne tarife kako bi oživeo radna mesta u fabrikama, ali u proizvodnji najjače ekonomije sveta i dalje postoje problemi sa zapošljavanjem i zadržavanjem radnika.
