Srbiji već sada fale radnici. Procene su da će joj u narednoj deceniji nedostajati između 80.000 i 100.000 zaposlenih. Stručnjaci ocenjuju da će nam trebati sve više radnika. I to hitno, budući da se u naredne dve godine očekuje „procvat“ poslova zbog priprema za EKSPO 2027. Najranijiviji su sektori obrazovanja i zdravstva.
Strategija o ekonomskim migracijama navodi da se Srbija u brojnim sektorima suočava sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Pre svega u oblasti inženjerstva, informatičkih tehnologija i zdravstvene zaštite.
Kako se navodi u analizi mobilnosti radne snage koju je uradio Institut za razvoj i inovacije, „upravo zbog ove činjenice brojne procedure u vezi sa radnim dozvolama su u prethodnim godinama pojednostavljene, sa ciljem privlačenja većeg broja stranih radnika“.
Tokom prošle godine u Srbiji je boravišnu dozvolu dobilo ukupno 81.710 stranaca. Najveći broj njih, čak 56 odsto ovde je bilo radi zapošljavanja.
Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jovanović za Novu ekonomiju objašnjava kako „u slučaju kada mi nemamo dovoljno radnika, a ne dolaze nam ni radnici iz regiona, postavlja se pitanje ko će popuniti mesta na tržištu rada“.
„Sada imamo situaciju da upravo ta ‘prazna’ radna mesta popunjavaju pre svega oni koji dolaze ‘na velike infrastrukturne projekte’ – Rusi, Kinezi, Turci i Indijci“, ističe Jovanović.
On, međutim, dodaje i to da strani radnici neće moći da pokriju radna mesta u obrazovanju i zdravstvu.
Obrazovanje i zdravstvo su najbitniji za blagostanje stanovništva. A „rešenje se ne nazire“.
Jovanović smatra da je potrebno više uložiti u te sektore – „podići plate i obezbediti bolju organizaciju – međutim, postavlja se pitanje odakle naći novac kada ga ostatak privrede ne stvara“.
Koji strani radnici „žele“ u Srbiju? Šta je sa regionom?
U 2023. godini Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je ukupno 52.178 dozvola za rad.
Od 2019. godine do 2023. godine izdato je preko 137 hiljada dozvola za rad, a stopa rasta izdavanja dozvola u poslednjim godinama je preko 50 odsto.
Najveći broj stranaca dolazi iz Rusije – 39 odsto i Kine – 20 odsto, a iz Turske i Indije je približno deset odsto – kojima se upravo izdaje i najviše dozvola za rad.
Sa druge strane, svega dva procenta dozvola za rad izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana. To jasno ukazuje na nisku radnu mobilnost na Balkanu.
„Ova analiza je trebala da pruži odgovor na pitanje da li se ljudi na Zapadnom Balkanu kreću – na šta smo dobili jasno – ne“, kaže Jovanović. Objašnjava kako je „enormno mali broj ljudi koji idu da rade iz jedne u drugu državu na zapadnom Balkanu“.
Od ukupnog broja izdatih jedinstvenih dozvola svega 243 je izdato državljanima zapadnog Balkana. Dodatnih 174 zatražilo odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu Otvorenog Balkana.
Srbija posljedna destinacija za obrazovanje radne snage?
U poslednjim godinama primećen je trend rasta dozvola izdatih po osnovu školovanja. U proseku za oko 20 odsto godišnje.
Tokom 2023. godine izdato je ukupno 3.193 dozvole za privremeni boravak po osnovu školovanja, što je gotovo 50 odsto više u odnosu na 2022. godinu.
Srbija nije previše „popularna“ destinacija za studiranje državljanima susednih država. Pri tome „najveće interesovanje“ pokazuju Crnogorci, kojima je u 2023. godini izdato 96 dozvola.
„Posmatrajući nešto duži rok, a imajući u vidu da studije traju tri ili četiri godine, vidi se da je u periodu od 2016. do 2021. godine ukupan broj stranih studenata bio 68.099 od čega najveći deo dolazi iz Bosne i Hercegovine (54 odsto – 36.983), a zatim iz Crne Gore (25 odsto – 17.320)“, navodi se u Analizi mobilnosti rada na Zapadnom Balkanu.
Šta Srbija radi na polju tržišta radne snage?
Srbija je na 31. mestu u svetu po nivou emigracije, a sadašnje procene su da se godišnje iz Srbije odlazi između 15.000 i 60.000 stanovnika – pri čemu oni u proseku ostaju preko 12 godina.
Srbija je od 2021. godine počela strateški da se bavi ekonomskim migracijama usvajanjem Strategije o ekonomskim migracijama 2021–2027.
Kao opšti cilj Strategija postavlja stvaranje privrednog i društvenog ambijenta za usporavanje odlaska radno sposobnog stanovništva, ali i jačanje veza sa dijasporom, podsticanje povratnih i cirkularnih migracija i privlačenje stranaca različitih obrazovnih profila.
