Cena kafe na globalnom tržištu već je duže vreme na rekordnim nivoima, uz vrlo loše prognoze.
Svetsko tržište kafe prolazi kroz nestabilno razdoblje obeleženo kombinacijom klimatskih, ekonomskih i logističkih pritisaka. Analitičari očekuju najveće poremećaje u snabdevanju u zadnjih desetak godina.
International Coffee Organization (ICO) međunarodna je organizacija za kafu. Osnovana je 1963. godine u Londonu pod okriljem Ujedinjenih nacija zbog ekonomske važnosti kafe. Administrira Međunarodni sporazum o kafi koji je važan instrument za razvojnu saradnju i redovno objavljuje podatke, analize i prognoze vezane uz kafu.
– Globalno tržište kafe suočava se s ozbiljnim poremećajima zbog klimatskih promena i geopolitičkih tenzija. Suše u Brazilu i Vijetnamu smanjile su prinose arabike i robuste, dve vrste kafe koje se najviše upotrebljavaju, dok američke carine od 50 posto na brazilski izvoz dodatno podižu cene – stoji u njihovom poslednjem izveštaju.
Procenjuju da bi do globalne stabilizacije cene kafe moglo doći tek za tri godine, kada nove plantaže počnu donositi plodove, uz uslov da globalna situacija ostane onakva kakva jeste.
Pojas kafe
Kafa se uzgaja u vrlo specifičnom pojasu na Zemlji koji se često zove “coffee belt” ili pojas kafe.
To je područje otprilike između 23° severno i 25° južno od ekvatora – gde klima, nadmorska visina i tlo omogućavaju rast biljke Coffea arabica i Coffea canephora (robusta). To su regije s prosečnom temperaturom 18–24 °C, godišnjom količinom padavina 1500–2500 mm i nadmorskom visinom 600–2000 m.
Najveći svetski proizvođač je Brazil koji pokriva oko 36 posto globalne proizvodnje. Glavni je izvor arabice, uz rastuću proizvodnju robuste.
Drugi je Vijetnam s oko 17 odsto udela u svetskoj proizvodnji. Zatim sledi Etiopija sa 6,5 posto udela, Indonezija s oko 6 posto te Kolumbija s oko 5 posto.
Ove zemlje zajedno čine oko 70 posto svetske proizvodnje kafe. Brazil i Vijetnam dominiraju zbog velikih količina, dok Etiopija i Kolumbija imaju ključnu ulogu u premium segmentu. Ostale značajne zemlje uključuju Honduras, Ugandu i Indiju, ali njihov udeo je manji.
Na porast cena kafe u poslednje vreme najviše utiču klimatske promene. Brazil i Vijetnam poslednjih godina su pogođeni sušama i ekstremnim temperaturama zbog čega su prinosi manji, a proizvodnja skuplja. S druge strane, Indonezija i Uganda suočavaju se s poplavama koje oštećuju useve i otežavaju berbu, smanjujući prinose.
Dugoročne klimatske promene smanjuju površine pogodne za uzgoj kafe.
Drugi faktor su bolesti – lisna rđa je gljivična bolest koja pogađa arabicu, posebno u Latinskoj Americi, smanjujući prinose za 10-20 posto u pogođenim regijama. Povećana vlažnost pogoršava širenje.
Dodatni problem je nedostatak radne snage. Berba kafe, posebno arabice, često je ručni proces koji zahteva puno radnika. U zemljama poput Brazila i Kolumbije, nedostatak sezonskih radnika povećava troškove jer se farme bore s migracijama radne snage ili urbanizacijom.
Rastu i ulazni troškovi – cene đubriva, pesticida i goriva porasle su zbog globalne inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja, što povećava troškove proizvodnje.
Dodatni izazov je pitanje održivosti – bez obzira na globalan rast cena kafe, prihodi uzgajivača ostaju niski što dovodi do napuštanja farmi ili prelaska na druge useve poput soje ili avokada.
Carine i troškovi
Raste i pritisak za održivom proizvodnjom – potrošači traže poštenu trgovinu i organsku kafu, što uzgajivačima povećava troškove zbog sertifikovanja i ekoloških standarda.
Naposletku, tu je i erozija tla i degradacija zemljišta jer se zbog intenzivnog uzgoja smanjuje produktivnost plantaža. U Kolumbiji i Etiopiji, starenje stabala kafe dodatno ograničava prinose jer farmeri nemaju sredstava za obnovu.
– Klimatske promene i geopolitičke tenzije, poput carina na brazilsku kafu, stvaraju savršenu oluju za tržište kafe. Cene će i dalje biti rekordno visoke jer globalni deficit kafe traje već četvrtu godinu zaredom – piše u svom izveštaju Ana Marija Linares, ekonomista Svetske banke za Latinsku Ameriku.
Ono što posebno podiže konačnu cenu kafe u kafiću su i lokalni porezi. Na nivou Evropske unije, cena šoljice u kafićima opterećena je porezima koji variraju između zemalja, ali najznačajniji je PDV, uz dodatne trošarine na kafu koju ima nekoliko država u Evropi.
Zbog uvođenja carina Brazilu, kafa u Sjedinjenim Državama za 21 posto je skuplja nego u istom razdoblju prošle godine, pišu američki mediji.
Svaki poremećaj na globalnom tržištu prenosi se na kraju na krajnjeg potrošača. Ali, analitičari međunarodne organizacije za kafu ne očekuju pad prodaje. Po njihovim procenama, u svetu se na dan popije oko 2,25 milijardi šoljica kafe.
Očekuju da će u idućoj godini potrošnja ostati ista, ali će prosečna šoljica kafe biti skuplja između 4 i 7 posto nego u ovoj godini
