Brza hrana je odavno na lošem glasu kada je reč o zdravlju srca, težini i metabolizmu, ali novo istraživanje pokazuje da njene posledice ne pogađaju samo telo – već i mozak, i to u izuzetno kratkom roku.
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline otkrili su da ishrana sa visokim sadržajem zasićenih masti, kakva dominira u zapadnjačkom načinu života, može da poremeti neuronske krugove zadužene za pamćenje već nakon svega četiri dana. Otkriće, objavljeno u časopisu „Neuron”, baca novo svetlo na vezu između ishrane i mentalnih funkcija, pokazujući da nezdravi obroci mogu da oslabe pamćenje mnogo brže nego što smo do sada mislili.
Najnoviji nalazi naučnika sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline (UNC School of Medicine) otkrivaju da neuroni u hipokampusu – delu mozga ključnom za učenje i memoriju – postaju preterano aktivni kada nervne ćelije ne dobijaju dovoljno glukoze.
Kako prenosi portal Science Daily, ta hiperaktivnost interneurona, koji sadrže hormon holecistokinin, gotovo trenutno ometa obradu informacija i sećanja, i to mnogo pre nego što se pojave tipične posledice poput gojaznosti ili dijabetesa.
„Znali smo da ishrana i metabolizam mogu da utiču na funkcionisanje mozga, ali nismo očekivali da ćemo otkriti tako specifičnu i ranjivu grupu moždanih ćelija koje reaguju u rekordno kratkom roku na ishranu sa visokim sadržajem masnoća“, istakla je profesorka Huan Song, vođa istraživačkog tima i članica UNC Centra za neuronauke.
Masna hrana – osnova za demenciju
Eksperimenti su sprovedeni na miševima koji su hranjeni obrocima bogatim zasićenim mastima, sličnim onima koje nalazimo u brzoj hrani – hamburgerima, pomfritu i drugim masnim specijalitetima. Naučnici su već posle četiri dana uočili da su holecistokininski interneuroni u hipokampusu počeli da se ponašaju abnormalno, što je dovelo do ozbiljnih teškoća u izvršavanju zadataka koji zahtevaju pamćenje i snalaženje.
Mehanizam ove pojave povezan je sa proteinom PKM2, regulatorom koji kontroliše način na koji moždane ćelije koriste energiju.
Kada su naučnici uspeli da povrate normalan nivo glukoze u mozgu, neuroni su se smirili, a i funkcija pamćenja se značajno popravila. Ovaj rezultat sugeriše da promene u ishrani, pa čak i periodični post, mogu relativno brzo da ublaže negativne efekte koje izaziva visok unos masti.
Iako promene nastupaju gotovo trenutno, stručnjaci upozoravaju da ovakav obrazac ishrane stvara osnovu za ozbiljnije i dugotrajnije poremećaje, među kojima su i demencija ili Alchajmerova bolest, naročito kod osoba koje već imaju gojaznost i metaboličke probleme. Ovi nalazi su posebno značajni, jer pokazuju da čak i pre nego što se pojave suvišni kilogrami, povišen šećer ili dijabetes, brza hrana narušava memoriju i sposobnost učenja.
„Ova studija nam jasno pokazuje koliko brzo ono što unosimo u organizam može da promeni zdravlje mozga. Još važnije, ukazuje i da pravovremene intervencije – bilo putem dijetetskih promena, povremenog posta ili odgovarajućih lekova – mogu da zaštite pamćenje i smanje rizik od kognitivnih poremećaja“, naglasila je Song.
Naučni tim planira da istraživanja proširi i na ljude, kako bi ispitao da li se ovi rezultati mogu potvrditi i u praksi, kao i da li obrasci ishrane, koji stabilizuju nivo glukoze u mozgu, mogu da ponude dugoročnu zaštitu od problema sa mišljenjem i pamćenjem.
