Брза храна је одавно на лошем гласу када је реч о здрављу срца, тежини и метаболизму, али ново истраживање показује да њене последице не погађају само тело – већ и мозак, и то у изузетно кратком року.
Научници са Медицинског факултета Универзитета Северне Каролине открили су да исхрана са високим садржајем засићених масти, каква доминира у западњачком начину живота, може да поремети неуронске кругове задужене за памћење већ након свега четири дана. Откриће, објављено у часопису „Неурон”, баца ново светло на везу између исхране и менталних функција, показујући да нездрави оброци могу да ослабе памћење много брже него што смо до сада мислили.
Најновији налази научника са Медицинског факултета Универзитета Северне Каролине (UNC School of Medicine) откривају да неурони у хипокампусу – делу мозга кључном за учење и меморију – постају претерано активни када нервне ћелије не добијају довољно глукозе.
Како преноси портал Science Daily, та хиперактивност интернеурона, који садрже хормон холецистокинин, готово тренутно омета обраду информација и сећања, и то много пре него што се појаве типичне последице попут гојазности или дијабетеса.
„Знали смо да исхрана и метаболизам могу да утичу на функционисање мозга, али нисмо очекивали да ћемо открити тако специфичну и рањиву групу можданих ћелија које реагују у рекордно кратком року на исхрану са високим садржајем масноћа“, истакла је професорка Хуан Сонг, вођа истраживачког тима и чланица UNC Центра за неуронауке.
Масна храна – основа за деменцију
Експерименти су спроведени на мишевима који су храњени оброцима богатим засићеним мастима, сличним онима које налазимо у брзој храни – хамбургерима, помфриту и другим масним специјалитетима. Научници су већ после четири дана уочили да су холецистокинински интернеурони у хипокампусу почели да се понашају абнормално, што је довело до озбиљних тешкоћа у извршавању задатака који захтевају памћење и сналажење.
Механизам ове појаве повезан је са протеином PKM2, регулатором који контролише начин на који мождане ћелије користе енергију.
Када су научници успели да поврате нормалан ниво глукозе у мозгу, неурони су се смирили, а и функција памћења се значајно поправила. Овај резултат сугерише да промене у исхрани, па чак и периодични пост, могу релативно брзо да ублаже негативне ефекте које изазива висок унос масти.
Иако промене наступају готово тренутно, стручњаци упозоравају да овакав образац исхране ствара основу за озбиљније и дуготрајније поремећаје, међу којима су и деменција или Алцхајмерова болест, нарочито код особа које већ имају гојазност и метаболичке проблеме. Ови налази су посебно значајни, јер показују да чак и пре него што се појаве сувишни килограми, повишен шећер или дијабетес, брза храна нарушава меморију и способност учења.
„Ова студија нам јасно показује колико брзо оно што уносимо у организам може да промени здравље мозга. Још важније, указује и да правовремене интервенције – било путем дијететских промена, повременог поста или одговарајућих лекова – могу да заштите памћење и смање ризик од когнитивних поремећаја“, нагласила је Сонг.
Научни тим планира да истраживања прошири и на људе, како би испитао да ли се ови резултати могу потврдити и у пракси, као и да ли обрасци исхране, који стабилизују ниво глукозе у мозгу, могу да понуде дугорочну заштиту од проблема са мишљењем и памћењем.
