Demencija, bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta, sada se sve više povezuje ne samo sa genetikom i stilom života, već i sa određenim osobinama ličnosti. Najnovije istraživanje sprovedeno u SAD analiziralo je više od 20.000 odraslih starijih od 50 godina kako bi se procenio rizik od razvoja ove bolesti.
Demencija je gubitak prethodne mentalne sposobnosti u bar dve oblasti (na primer pamćenje i vešti naučeni pokreti, pamćenje i govor, ponašanje i govor, orijentacija u prostoru i opažanje) sa danjim pogoršavanjem.
Naučnici su otkrili da određene karakteristike ličnosti mogu igrati ulogu u smanjenju ili povećanju rizika od demencije. Ljudi koji su izrazito savesni, na primer, pokazali su manji rizik od demencije tokom četiri godine praćenja, ali ne i tokom kraćeg dvogodišnjeg perioda.
Bavljenje hobijima i učenjem novih stvari pokazalo se kao zaštitni faktor protiv demencije tokom dve godine. Ali ne i nakon dužeg perioda.
Stidljivost
Nova istraživanja ukazuju na to da određene karakterne osobine ličnosti, a posebno stidljivost, značajno utiču na rizik od razvoja demencije i Alchajmerove bolesti. Iako genetika i starost ostaju ključni faktori, i psihološke karakteristike igraju važnu ulogu u očuvanju kognitivnog zdravlja.
Stidljive osobe često se suočavaju sa teškoćama u socijalnim interakcijama. To može dovesti do socijalne izolacije povezane sa višim rizikom od kognitivnog pada, jer manjak interakcije smanjuje stimulaciju mozga.
Stidljive osobe, takođe, često osećaju anksioznost u društvenim situacijama, što može da dovede do hroničnog stresa, poznatog okidača za neurodegenerativne bolesti.
Neka istraživanja sugerišu da ljudi koji su introvertni ili skloni povlačenju u sebe imaju veći rizik od razvoja Alchajmerove bolesti. Ovo može biti povezano sa manjim angažovanjem u aktivnostima koje podstiču mozak, poput učenja novih veština ili učestvovanja u društvenim događajima, kao i osećanjem usamljenosti, koji je prema studijama povezan sa ubrzanim smanjenjem kognitivnih funkcija.
Promenljivi faktori rizika
Pored osobina ličnosti, ključnu ulogu u razvoju demencije igraju i promenljivi faktori rizika koji se mogu kontrolisati. Istraživanje objavljeno u julu ukazuje da bi gotovo polovina slučajeva Alchajmerove bolesti mogla da bude sprečena smanjenjem uticaja 14 životnih faktora, među kojima su visok holesterol i gubitak vida (koji čine 10% slučajeva demencije globalno). Zatim pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, prekomerna konzumacija alkohola, socijalna izolacija i zagađenje vazduha, koji zajedno doprinose za 40% svih slučajeva.
Stručnjaci podvlače važnost preduzimanja preventivnih koraka, podizanja svesti o promenljivim faktorima rizika i prilagođavanja načina života, jer je tada moguće značajno smanjiti šanse za razvoj demencije. Iako genetika i starenje ostaju neizbežni faktori, naš karakter i svakodnevne odluke mogu igrati ključnu ulogu u zaštiti mozga i očuvanju mentalnog zdravlja.
