Kada se Kristofer Kolumbo vratio u Španiju sa svog prvog putovanja u Ameriku, doneo je vesti o ljudima ukrašenim zlatom. To je izazvalo zlatnu groznicu među Špancima, koja je obeležila celu istoriju španske ekspanzije i osvajanja Amerike. Međutim, stvarnost često nije ispunjavala divlje maštarije španskih konkvistadora.
Osvajanje Meksika i potraga za zlatom
Ernan Kortes, nakon što je srušio Asteke, zaplenio je zlatni, srebrni i dragoceni plen vredan dve milijarde pezosa. Očekivanja o bogatstvu koje Amerika može da pruži su porasla, ali su izvori meksičkog zlata i srebra brzo presušili sve do uspostavljanja Vicekraljevstva Nove Španije 1535. godine. Španci su tada počeli da traže nove teritorije za rudarenje.
Prva istraživanja i Balboa
Pre dolaska Kortesa, potraga za zlatom se usmerila ka ekvatorijalnim regionima. Španski istraživači su čuli za zlato u regionu koji će postati poznat kao Tiera Firme (obuhvatao je Panamski kanal i severnu Kolumbiju i Venecuelu).
Međutim, zlatne riznice nisu pronađene. U jednom pohodu u Darijenskom prolazu, na granici današnje Kolumbije i Paname, Španci su naišli na lokalne stanovnike koji su ih napali otrovnim strelicama.
Godine 1513, Vasko Nunjes de Balboa otkrio je Mar del Sur (Tihi okean), otvarajući novi put za istraživanja. Balboa je imao uspeha duž južne obale Panamskog kanala, prikupljajući više od 2.000 pezosa vrednog zlata. Između 1515. i 1517. godine, španske ekspedicije prikupile su više od 30.000 pezosa zlata.
Potraga za Biruom i Pizaro
Španci su nastavili potragu za bogatim kraljevstvom na jugu. 1523. godine, Paskval de Andagoja predvodio je ekspediciju duž južne obale Paname, stižući do oblasti koju je nazvao Biru, zapadno od današnje Kolumbije. Njegov povratak s ovim vestima zainteresovao je iskusnog konkvistadora, Franciska Pizara.
Piaro je 1524. godine, krenuo u potragu za Biruom sa 112 Španaca i grupom lokalnih stanovnika iz današnje Nikaragve.
Nakon godina istraživanja i mnogih gubitaka, stigli su do Tumbesa u današnjem Peruu 1528. godine. Pizaro je bio uveren da je stigao do bogatog kraljevstva koje su mu opisivali, pa se vratio u Panamu po pojačanje.
Nakon što je dobio podršku španskog kralja Karla V, Pizaro je 1531. godine krenuo sa 180 ljudi duž severne obale današnjeg Ekvadora. Kada su stigli do Tumbesa, grad je bio uništen, ali su čuli za Kusko (današnji Peru), prestonicu Inka.
Susret sa Atahualpom
Car Inka, Atahualpa, nije smatrao malobrojne Špance ozbiljnom pretnjom, ali je Pizaro iskoristio lokalne sukobe da regrutuje saveznike među Atahualpinim neprijateljima. Na 16. novembra 1532. godine, Pizaro je zarobio Atahualpu u Kahamarki.
Atahualpa je ponudio ogromno bogatstvo u zamenu za svoj život, obećavajući da će napuniti prostoriju zlatom i srebrom. Pizaro je prihvatio, ali i nakon 40 dana zlato nije stiglo u obećanom obimu. Iako je deo zlata stigao iz Kuska i Pačamaka, njegovi ljudi su tražili Atahualpinu smrt.
Raspodela plena
Dana 17. juna 1533. godine, Francisko je naredio da se svo prikupljeno zlato i srebro pretopi i podeli. 20% je otišlo španskom kralju, dok je preostalih 80% podeljeno među 168 ljudi koji su učestvovali u zarobljavanju Atahualpe.
Najveći deo pripao je naravno Francisku Pizaru, dok su ostali vojnici dobili manje udele. U međuvremenu, Atahualpini generali su pripremali vojsku za oslobađanje, ali je Atahualpa pogubljen 26. jula 1533. godine.
Sudbina blaga
Francisko Pizaro je koristio svoje bogatstvo za organizovanje novih ekspedicija i osnivanje devet gradova, uključujući današnju Limu. Međutim, do kraja svog života je došao u finansijske poteškoće i bio je ubijen 1541. godine u svojoj kući u Limi.
Ova priča pokazuje kako su španski konkvistadori tragali za zlatom i bogatstvom u Novom svetu, često suočeni sa stvarnošću koja nije odgovarala njihovim snovima o neograničenom blagu.
Zlato i savremeni svet
U savremenom svetu, potraga za zlatom i njegovo značenje za svetske sile i vladare ostaje jednako značajna kao što je bila tokom doba konkvistadora. Zlato, sa svojom večnom privlačnošću i vrednošću, igra ključnu ulogu u globalnoj ekonomiji i politici. Danas, kao i pre pet vekova, zlato simbolizuje moć, bogatstvo i sigurnost.
Zlato kao ekonomski resurs
Savremene zemlje i njihove centralne banke koriste zlato kao rezervnu valutu, jer njegova vrednost ne zavisi od bilo koje pojedinačne ekonomije. Zlato je postalo ključni instrument za osiguranje ekonomske stabilnosti.
Na primer, centralne banke širom sveta, uključujući američke Federalne rezerve, Evropsku centralnu banku i Narodnu banku Kine, drže značajne zlatne rezerve. Te rezerve služe kao osnova za monetarnu politiku i kao zaštita od inflacije i ekonomskih kriza.
Geopolitička strategija
Zlato takođe igra važnu ulogu u geopolitičkim strategijama svetskih sila. Zemlje bogate zlatom, kao što su Rusija i Kina, koriste svoje rezerve za jačanje svoje globalne pozicije. Na primer, Rusija je u poslednjih nekoliko godina značajno povećala svoje zlatne rezerve kao deo strategije diverzifikacije svojih deviznih rezervi, smanjujući zavisnost od američkog dolara.
Investicioni instrument
Na individualnom nivou, zlato ostaje popularan investicioni instrument. Investitori širom sveta kupuju zlato kao zaštitu od tržišnih fluktuacija i ekonomskih neizvesnosti. Tokom perioda ekonomske nestabilnosti, vrednost zlata obično raste, čineći ga sigurnim utočištem za kapital.
Industrijska upotreba
Pored svoje uloge kao rezervne valute i investicionog instrumenta, zlato ima široku primenu u industriji, posebno u elektronici, medicini i svemirskoj tehnologiji. Njegova jedinstvena svojstva, kao što su otpornost na koroziju i odlična provodljivost, čine ga neophodnim materijalom u savremenoj tehnologiji.
Savremene potrage za zlatom
Moderni „konkvistadori“ zlata uključuju rudarske kompanije koje istražuju i eksploatišu nove izvore zlata širom sveta. Od Afrike do Južne Amerike, rudarske aktivnosti i dalje su ključne za obezbeđivanje globalnih zlatnih rezervi.
Međutim, savremena potraga za zlatom dolazi sa značajnim ekološkim i socijalnim izazovima. Ekstrakcija zlata može imati devastirajući uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice, što zahteva pažljivo balansiranje između ekonomskih koristi i održivog razvoja.
Zlato kao simbol
Zlato nastavlja da ima duboko simboličko značenje. U mnogim kulturama, zlato simbolizuje čistoću, božansku moć i večnost. U savremenoj popularnoj kulturi, zlato često predstavlja vrhunac uspeha i bogatstva, od olimpijskih zlatnih medalja do „Zlatnog globusa“ u filmskoj industriji.
Zaključno, zlato u savremenom svetu ostaje simbol moći i bogatstva, kao i ključni ekonomski resurs. Njegova uloga u geopolitici, ekonomiji i kulturi čini ga neizostavnim elementom svetske scene, baš kao što je to bilo tokom epohe konkvistadora.
Zlato, sa svojom večnom privlačnošću i vrednošću, nastavlja da oblikuje sudbine nacija i pojedinaca u neprekidnoj potrazi za bogatstvom i moći.
