Када се Кристофер Колумбо вратио у Шпанију са свог првог путовања у Америку, донео је вести о људима украшеним златом. То је изазвало златну грозницу међу Шпанцима, која је обележила целу историју шпанске експанзије и освајања Америке. Међутим, стварност често није испуњавала дивље маштарије шпанских конквистадора.
Освајање Мексика и потрага за златом
Ернан Кортес, након што је срушио Астеке, запленио је златни, сребрни и драгоцени плен вредан две милијарде пезоса. Очекивања о богатству које Америка може да пружи су порасла, али су извори мексичког злата и сребра брзо пресушили све до успостављања Вицекраљевства Нове Шпаније 1535. године. Шпанци су тада почели да траже нове територије за рударење.
Прва истраживања и Балбоа
Пре доласка Кортеса, потрага за златом се усмерила ка екваторијалним регионима. Шпански истраживачи су чули за злато у региону који ће постати познат као Tиера Фирме (обухватао је Панамски канал и северну Колумбију и Венецуелу).
Међутим, златне ризнице нису пронађене. У једном походу у Даријенском пролазу, на граници данашње Колумбије и Панаме, Шпанци су наишли на локалне становнике који су их напали отровним стрелицама.
Године 1513, Васко Нуњес де Балбоа открио је Мар дел Сур (Тихи океан), отварајући нови пут за истраживања. Балбоа је имао успеха дуж јужне обале Панамског канала, прикупљајући више од 2.000 пезоса вредног злата. Између 1515. и 1517. године, шпанске експедиције прикупиле су више од 30.000 пезоса злата.
Потрага за Бируом и Пизаро
Шпанци су наставили потрагу за богатим краљевством на југу. 1523. године, Пасквал де Андагоја предводио је експедицију дуж јужне обале Панаме, стижући до области коју је назвао Биру, западно од данашње Колумбије. Његов повратак с овим вестима заинтересовао је искусног конквистадора, Франциска Пизара.
Пиаро је 1524. године, кренуо у потрагу за Бируом са 112 Шпанаца и групом локалних становника из данашње Никарагве.
Након година истраживања и многих губитака, стигли су до Тумбеса у данашњем Перуу 1528. године. Пизаро је био уверен да је стигао до богатог краљевства које су му описивали, па се вратио у Панаму по појачање.
Након што је добио подршку шпанског краља Карла V, Пизаро је 1531. године кренуо са 180 људи дуж северне обале данашњег Еквадора. Када су стигли до Тумбеса, град је био уништен, али су чули за Куско (данашњи Перу), престоницу Инка.
Сусрет са Атахуалпом
Цар Инка, Атахуалпа, није сматрао малобројне Шпанце озбиљном претњом, али је Пизаро искористио локалне сукобе да регрутује савезнике међу Атахуалпиним непријатељима. На 16. новембра 1532. године, Пизаро је заробио Атахуалпу у Кахамарки.
Атахуалпа је понудио огромно богатство у замену за свој живот, обећавајући да ће напунити просторију златом и сребром. Пизаро је прихватио, али и након 40 дана злато није стигло у обећаном обиму. Иако је део злата стигао из Куска и Пачамака, његови људи су тражили Атахуалпину смрт.
Расподела плена
Дана 17. јуна 1533. године, Франциско је наредио да се сво прикупљено злато и сребро претопи и подели. 20% је отишло шпанском краљу, док је преосталих 80% подељено међу 168 људи који су учествовали у заробљавању Атахуалпе.
Највећи део припао је наравно Франциску Пизару, док су остали војници добили мање уделе. У међувремену, Атахуалпини генерали су припремали војску за ослобађање, али је Атахуалпа погубљен 26. јула 1533. године.
Судбина блага
Франциско Пизаро је користио своје богатство за организовање нових експедиција и оснивање девет градова, укључујући данашњу Лиму. Међутим, до краја свог живота је дошао у финансијске потешкоће и био је убијен 1541. године у својој кући у Лими.
Ова прича показује како су шпански конквистадори трагали за златом и богатством у Новом свету, често суочени са стварношћу која није одговарала њиховим сновима о неограниченом благу.
Злато и савремени свет
У савременом свету, потрага за златом и његово значење за светске силе и владаре остаје једнако значајна као што је била током доба конквистадора. Злато, са својом вечном привлачношћу и вредношћу, игра кључну улогу у глобалној економији и политици. Данас, као и пре пет векова, злато симболизује моћ, богатство и сигурност.
Злато као економски ресурс
Савремене земље и њихове централне банке користе злато као резервну валуту, јер његова вредност не зависи од било које појединачне економије. Злато је постало кључни инструмент за осигурање економске стабилности.
На пример, централне банке широм света, укључујући америчке Федералне резерве, Европску централну банку и Народну банку Кине, држе значајне златне резерве. Те резерве служе као основа за монетарну политику и као заштита од инфлације и економских криза.
Геополитичка стратегија
Злато такође игра важну улогу у геополитичким стратегијама светских сила. Земље богате златом, као што су Русија и Кина, користе своје резерве за јачање своје глобалне позиције. На пример, Русија је у последњих неколико година значајно повећала своје златне резерве као део стратегије диверзификације својих девизних резерви, смањујући зависност од америчког долара.
Инвестициони инструмент
На индивидуалном нивоу, злато остаје популаран инвестициони инструмент. Инвеститори широм света купују злато као заштиту од тржишних флуктуација и економских неизвесности. Током периода економске нестабилности, вредност злата обично расте, чинећи га сигурним уточиштем за капитал.
Индустријска употреба
Поред своје улоге као резервне валуте и инвестиционог инструмента, злато има широку примену у индустрији, посебно у електроници, медицини и свемирској технологији. Његова јединствена својства, као што су отпорност на корозију и одлична проводљивост, чине га неопходним материјалом у савременој технологији.
Савремене потраге за златом
Модерни „конквистадори“ злата укључују рударске компаније које истражују и експлоатишу нове изворе злата широм света. Од Африке до Јужне Америке, рударске активности и даље су кључне за обезбеђивање глобалних златних резерви.
Међутим, савремена потрага за златом долази са значајним еколошким и социјалним изазовима. Екстракција злата може имати девастирајући утицај на животну средину и локалне заједнице, што захтева пажљиво балансирање између економских користи и одрживог развоја.
Злато као симбол
Злато наставља да има дубоко симболичко значење. У многим културама, злато симболизује чистоћу, божанску моћ и вечност. У савременој популарној култури, злато често представља врхунац успеха и богатства, од олимпијских златних медаља до „Златног глобуса“ у филмској индустрији.
Закључно, злато у савременом свету остаје симбол моћи и богатства, као и кључни економски ресурс. Његова улога у геополитици, економији и култури чини га неизоставним елементом светске сцене, баш као што је то било током епохе конквистадора.
Злато, са својом вечном привлачношћу и вредношћу, наставља да обликује судбине нација и појединаца у непрекидној потрази за богатством и моћи.
