Da li žuriš ka ostavi za hranu kada se osećaš loše ili uznemireno? Nisi jedini. Uobičajeno je da ljudi posežu za hranom kao načinom da se izbore sa velikim i teškim osećanjima. Kada jedeš kao odgovor na emocije, to se naziva emocionalno jedenje. Gotovo svi ljudi to ponekad rade.
Našem telu je potrebna hrana da bi preživelo. Zato ima smisla što jedenje aktivira sistem nagrađivanja u mozgu i čini da se osećamo bolje.
Kada se emocionalno jedenje dešava često i nemaš druge načine da se nosiš sa tim, ono može postati problem. Iako u tim trenucima može delovati kao način da se izboriš, jedenje ne rešava suštinski problem. Ako se osećaš pod stresom, anksiozno, dosadno, usamljeno, tužno ili umorno, hrana te emocije neće rešiti.
Za neke ljude ovaj ciklus okretanja hrani kao načinu suočavanja dovodi do osećaja krivice i stida, što su još teža osećanja za nošenje.
Hrana je u centru mnogih stvari koje radimo
Hrana je deo proslava, način da pokažemo brigu prema drugima, a deljenje hrane sa ljudima je način povezivanja. Prirodno je da postoji emocionalna veza sa hranom.
Cilj je da omogućiš sebi da doneseš svesnu odluku kada, šta i kako jedeš. Biće trenutaka kada ima smisla da hrana bude deo suočavanja sa velikim emocijama, a za druge situacije postoje bolji načini.
Uzroci emocionalnog jedenja
Mnoge stvari mogu pokrenuti želju za jelom. Uobičajeni spoljašnji razlozi za emocionalno jedenje uključuju stres na poslu, finansijske brige, zdravstvene probleme i probleme u odnosima.
Ljudi koji se pridržavaju restriktivnih dijeta ili imaju istoriju dijetiranja imaju veću verovatnoću da emocionalno jedu. Drugi mogući unutrašnji uzroci uključuju nedostatak unutrašnje svesti o sopstvenim osećanjima, aleksitimiju koja podrazumeva poteškoće u razumevanju i opisivanju emocija, poremećaj regulacije emocija i izmenjenu reakciju organizma na stres.
Emocionalno jedenje je često automatsko ponašanje. Što se više hrana koristi kao način suočavanja, to se ova navika više učvršćuje.
Emocionalno jedenje i poremećaji u ishrani
Emocionalno jedenje samo po sebi nije poremećaj u ishrani. Ono može biti znak poremećenog odnosa prema hrani, koji može dovesti do razvoja poremećaja u ishrani.
Poremećeno ponašanje u ishrani može uključivati stroga pravila o hrani, označavanje hrane kao dobre ili loše, često dijetiranje ili ograničavanje unosa hrane, učestalo jedenje kao odgovor na emocije, nepravilan raspored obroka, opsesivne misli o hrani i osećaj krivice ili stida nakon jela.
Prema Akademiji za nutricionizam i dijetetiku, poremećaji u ishrani se dijagnostikuju kada ponašanje u ishrani ispunjava određene kriterijume. Mnogi ljudi imaju poremećene navike u ishrani, ali ne ispunjavaju kriterijume za dijagnozu poremećaja.
Ne moraš imati dijagnozu da bi potražio pomoć. Zaslužuješ da imaš zdrav odnos prema hrani. Ako misliš da imaš poremećene navike u ishrani, razgovaraj sa stručnjakom, bilo da je to mentalni zdravstveni profesionalac ili registrovani dijetetičar.
Zašto hrana postaje odgovor?
Postoji mnogo razloga zbog kojih hrana postaje način suočavanja. Teške emocije mogu dovesti do osećaja praznine ili emocionalne praznine.
Jedenje oslobađa dopamin, hemikaliju u mozgu koja izaziva osećaj zadovoljstva. Takođe razvijamo navike i rutine u vezi sa hranom. Ako uvek jedeš kada si pod stresom, možeš automatski posezati za hranom čim se pojavi stres.
Pored toga, hrana je dostupna i legalna, a poruke i slike o hrani mogu povećati osećaj gladi.
Fizička i emocionalna glad
Emocionalno jedenje može uticati na bilo koga. Ljudi svih polova, uzrasta i životnih perioda mogu iskusiti emocionalno jedenje. Ono može postati problem ako osoba nema druge mehanizme za suočavanje.
Postoji razlika između fizičke i emocionalne gladi. Fizička glad se razvija postepeno, povezana je sa poslednjim obrokom i prestaje kada se osećaš sito. Emocionalna glad se javlja naglo, nije povezana sa stvarnom potrebom za hranom i često je povezana sa potrebom za utehom ili smirivanjem.
Kako prepoznati emocionalno jedenje?
Ljudi koji doživljavaju emocionalno jedenje mogu se osećati kao da gube kontrolu nad hranom, mogu imati nagon da jedu kada doživljavaju jake emocije, mogu imati potrebu da jedu i kada nisu fizički gladni i mogu osećati da im hrana služi kao smirenje ili nagrada.
Kako se izboriti sa emocionalnim jedenjem?
Promena ovakvog ponašanja je teška, ali moguća. Jedan od načina je vođenje dnevnika emocija. Važno je beležiti kada jedeš bez fizičke gladi, šta se dešavalo, kako si se osećao i koje emocije su bile prisutne.
Kada stekneš uvid u svoje navike, možeš početi da tražiš alternativne načine za suočavanje. Ako primetiš da jedeš zbog stresa, potrebno je raditi na samom stresu. Ako jedeš zbog dosade, možeš pronaći druge aktivnosti.
Fizička aktivnost može pomoći u upravljanju stresom i anksioznošću. Vežbanje smanjuje nivo stresnih hormona i podstiče lučenje endorfina. Ne mora biti intenzivno, dovoljna je i kratka šetnja ili lagano istezanje.
Praktikovanje svesnosti može pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti. Svesnost podrazumeva usmeravanje pažnje na sadašnji trenutak.
Svesno jedenje podrazumeva obraćanje pažnje na izgled, miris, ukus i teksturu hrane, kao i usporavanje prilikom jela.
Navike u ishrani i telesni signali
Važno je da unosiš dovoljno hrane tokom dana. Ako ne jedeš dovoljno, veća je verovatnoća da ćeš kasnije imati pojačane želje za hranom.
Potrebno je učiti kako da prepoznaš signale gladi i sitosti. Mogu se javiti znaci kao što su prazan stomak, slabost, smanjena energija ili misli o hrani.
Podrška i planiranje
Podrška drugih ljudi je veoma važna. Razgovor sa prijateljem ili članom porodice može pomoći, kao i stručna podrška.
Redovno planiranje obroka može pomoći u sprečavanju naglih napada gladi. Jedenje u određenim intervalima može pomoći da ostaneš uravnotežen.
Takođe je važno eliminisati ometanja tokom jela. Jedenje uz televiziju ili rad može dovesti do toga da se jede više nego što je potrebno.
Pozitivan unutrašnji dijalog i samosaosećanje su važni. Treba biti svestan negativnih misli i zameniti ih konstruktivnijim. Umesto osude, važno je postaviti pitanje šta se može naučiti iz određene situacije.
Promena je težak proces
Promena je težak proces, ali zaslužuješ da se osećaš bolje. Emocionalno jedenje može biti deo poremećenih navika u ishrani. Ako ti je odnos prema hrani neprijatan, obrati se lekaru, psihologu ili dijetetičaru kako bi dobio odgovarajuću podršku.
