Nije srpski jezik dominantan u Crnoj Gori već je – jedini!
Ostalo su urlici kojima pokušavaju da se razgovore!
Jezici s posebnim potrebama.
Maternji, kojim mater ne bi razumela dete…
Šuljeviti jezici…
Šta to Crna Gora veli na „crnogorskome“?!
Ništa!
Niti šta razume.
I nema tu više nikakvoga premišljanja i smišljanja izgovora: srpski jezik mora biti zvaničan, i tačka!
Ne zato što ja to velim i želim, već što je to Crna Gora- srpski jezik i ćirilica, sve drugo je nakaza, cirkuska atrakcija, monolog ničega ni u čemu i no čemu!
Neće nam, vala, niko – nikada više tumačiti i prevoditi Crnu Goru!
Neće nam Nikoladis i njemu slični bezrepnici došaptavati šta Crna Gora misli i želi, jer ableci sebe ne razumeju na tom jeziku kojim se krevelje i sriču grimase, a gde će Crnu Goru razumeti, bednici!
Dosta je Crna Gora bili talac generalnih zastupnika bespameti i besčašća, došli su časi da zaćute – Crna Gora je rekla svoje!
Na srpskome! Na ćirilici!
Na jeziku kolevki i grobova!
Crna Gora je divni metoh srpskoga jezika, nikla semenom ćirilice i vere pravoslavne!
Svete Srpske pravoslavne crkve, a ne one dnevne bolnice „CPC“!
Pisao sam i ponoviću: nije u Crnoj Gori svak Srbin ali je Crna Gora sva srpska!
Kamen će na srpskome progovoriti, a na tom „maternjem“ vazda će ostati samo kamen, ničemu valjan!
Lovćen je ćirilicom podignut i srpskim se jezikom s večnošću razgovara!
Crna Gora je kuća svakome ali samo srpstvu- dom!
Niko je više nikada neće prevoditi i tumačiti, budite sigurni, jer što ste više progonili srpstvo- to je srpstvo glasnije pevalo!
Žao mi je, fukaro, ali tako je kako je, i kako jedino valja biti!
Zaurlavajte vi na „maternjem“ – mater vas čuti neće!
Govori srpski da te ceo svet raume, ili govori crnogorski da ne razumeš ni sam sebe!
Crna Gora je Božija slika – sva od ćirilice i srpskoga jezika!
