Није српски језик доминантан у Црној Гори већ је – једини!
Остало су урлици којима покушавају да се разговоре!
Језици с посебним потребама.
Матерњи, којим матер не би разумела дете…
Шуљевити језици…
Шта то Црна Гора вели на „црногорскоме“?!
Ништа!
Нити шта разуме.
И нема ту више никаквога премишљања и смишљања изговора: српски језик мора бити званичан, и тачка!
Не зато што ја то велим и желим, већ што је то Црна Гора- српски језик и ћирилица, све друго је наказа, циркуска атракција, монолог ничега ни у чему и но чему!
Неће нам, вала, нико – никада више тумачити и преводити Црну Гору!
Неће нам Николадис и њему слични безрепници дошаптавати шта Црна Гора мисли и жели, јер аблеци себе не разумеју на том језику којим се кревеље и сричу гримасе, а где ће Црну Гору разумети, бедници!
Доста је Црна Гора били талац генералних заступника беспамети и бесчашћа, дошли су часи да заћуте – Црна Гора је рекла своје!
На српскоме! На ћирилици!
На језику колевки и гробова!
Црна Гора је дивни метох српскога језика, никла семеном ћирилице и вере православне!
Свете Српске православне цркве, а не оне дневне болнице „ЦПЦ“!
Писао сам и поновићу: није у Црној Гори свак Србин али је Црна Гора сва српска!
Камен ће на српскоме проговорити, а на том „матерњем“ вазда ће остати само камен, ничему ваљан!
Ловћен је ћирилицом подигнут и српским се језиком с вечношћу разговара!
Црна Гора је кућа свакоме али само српству- дом!
Нико је више никада неће преводити и тумачити, будите сигурни, јер што сте више прогонили српство- то је српство гласније певало!
Жао ми је, фукаро, али тако је како је, и како једино ваља бити!
Заурлавајте ви на „матерњем“ – матер вас чути неће!
Говори српски да те цео свет рауме, или говори црногорски да не разумеш ни сам себе!
Црна Гора је Божија слика – сва од ћирилице и српскога језика!
