Balkan se nalazi pred jednom od najvećih saobraćajnih transformacija u modernoj istoriji.
Projekat brze železničke pruge, o kojem se godinama govorilo kao o dugoročnom planu, polako poprima konkretne obrise i mogao bi trajno promeniti način putovanja i trgovine u jugoistočnoj Evropi.
Reč je o železničkom koridoru koji bi povezao neke od ključnih gradova regiona i omogućio znatno brže putovanje od Beograda prema Skoplju, Solunu i Egejskom moru, prenosi Blic.
Vrednost projekta meri se milijardama evra, a njegov značaj prevazilazi granice saobraćaja, jer bi mogao imati snažan uticaj na ekonomiju, logistiku i razvoj čitavog regiona.
Od Beograda do Soluna za manje od šest sati
Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste da železnički saobraćaj postane konkurentan automobilskom i avionskom prevozu.
Nakon završetka svih planiranih deonica, vozovi koji će razvijati brzine do 200 kilometara na čas mogli bi putnike od Beograda do Skoplja prevoziti za manje od tri sata.
Putovanje do Soluna trajalo bi između pet i šest sati, što bi bilo znatno brže od putovanja automobilom tokom letnje sezone, kada se u vreme vožnje moraju uračunati i višesatna čekanja na graničnim prelazima.
Milijarde evra za projekat regiona
Finansijska konstrukcija projekta jedna je od najkompleksnijih na Balkanu.
Njegovu realizaciju podržavaju evropske finansijske institucije poput Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB), uz grantove Evropske unije.
Deo investicija povezan je i sa kineskom inicijativom „Pojas i put“, kroz koju Kina poslednjih godina ulaže značajna sredstva u transportnu infrastrukturu širom sveta.
Realizacija projekta podeljena je u nekoliko faza.
Fokus Srbije na jug zemlje
Nakon izgradnje i modernizacije pruge prema Mađarskoj, pažnja je usmerena na pravac od Niša prema granici sa Severnom Makedonijom.
Ova deonica smatra se ključnom za povezivanje centralnog Balkana sa Egejskim morem.
Severna Makedonija pred najvećim izazovom
Deo trase kroz Severnu Makedoniju predstavlja jedan od tehnički najzahtjevnijih segmenata zbog planinskog terena.
Zbog toga su planirani novi tuneli, vijadukti i modernizacija postojećih železničkih pravaca duž Koridora 10.
Grčka prilagođava mrežu brzom saobraćaju
Istovremeno, Grčka radi na unapređenju železničke infrastrukture između Soluna i Atine kako bi se omogućile veće brzine i efikasnije povezivanje sa ostatkom evropske mreže.
Više od putovanja na more
Iza projekta se krije mnogo širi geopolitički i ekonomski značaj.
Luka Pirej, jedna od najvećih mediteranskih luka i važna ulazna tačka robe iz Azije, poslednjih godina postala je ključni logistički centar za evropsko tržište.
Brza železnica omogućila bi da roba koja stiže brodovima iz Azije mnogo brže stigne do centralne Evrope nego što je to slučaj tradicionalnim pomorskim rutama prema lukama poput Roterdama ili Hamburga.
Zbog toga se ovaj koridor sve češće naziva novom saobraćajnom „žilom kucavicom“ Balkana.
Mogući rast investicija i cena nekretnina
Stručnjaci procenjuju da bi gradovi koji se nalaze uz trasu buduće brze pruge mogli privući nove investicije.
Poseban potencijal vide u razvoju logističkih centara, industrijskih zona i skladišnih kapaciteta u gradovima poput Niša, Leskovca, Kumanova i Skoplja.
Očekuje se i rast vrednosti nekretnina u blizini železničkih stanica, jer bi brže veze omogućile ljudima da žive u jednom, a rade u drugom gradu.
Korak ka zelenijem saobraćaju
Evropska unija poslednjih godina snažno podstiče razvoj železničkog saobraćaja kao alternativu automobilima i avionima.
Prebacivanje dela putničkog i teretnog saobraćaja na električne vozove trebalo bi da doprinese smanjenju emisije ugalj-dioksida i ostvarenju klimatskih ciljeva.
Upravo zbog toga ovaj projekat ima važnu ulogu i u procesu zelene tranzicije evropskog transportnog sistema.
