Pre nego što se usredsredim na posebne probleme prirode filmske umetnosti, osećam da je važno da odredim svoje viđenje suštinskog smisla umetnosti uopšte. Zašto umetnost postoji? Kome je ona potrebna? Zaista, da li je nekom potrebna? Ovo su pitanja postavljena ne samo od strane pesnika već i od svakog ko ceni umetnost — ili, po savremenom izražavanju, sve simptomačnijem za moderno shvatanje veze između umetnosti i publike – od svakog ,,konzumenta”.
Mnogi sebi postavljaju ova pitanje, i svako ko je povezan s umetnošću daje svoje osobene odgovore, Aleksandar Blok je rekao da ,,pesnik stvara sklad iz haosa…” Puškin je verovao da pesnik poseduje proročki dar… Svaki umetnik se vlada po svojim sopstvenim zakonima koji, međutim, po ni po čemu nisu obavezujući za druge.
U svakom slučaju jasno je da je cilj celokupne umetnosti — osim, naravno, ako nije namenjena ,,konzumentu” kao komercijalna roba — da samom umetniku, kao i onima oko njega, objasni zašto čovek živi, šta je smisao njegovog postojanja. Da objasni ljudima razlog njihovog postojanja na ovoj planeti; ili ako ne da objasni, barem da postavi pitanje.
Patmos
