Pre nego što se dotaknemo teme duhovnog rukovođenja, neophodno je reći nekoliko reči o samom religijskom životu, jer je to upravo ono čemu duhovni mentor treba nekoga da nauči.
Kako je strukturisano religiozno iskustvo?
Svaka religijska tradicija zasniva se na prenošenju duhovnog iskustva sa generacije na generaciju. Sama latinska reč traditio znači „prenošenje“. Slovenski ekvivalent tradicije – predanje – takođe ukazuje na ovo značenje: ono što se predaje, prenosi. U užem smislu, religijsko iskustvo se shvata kao mistično iskustvo, ali se ne ograničava samo na to.
U širem smislu, religiozno iskustvo obuhvata pet glavnih oblasti duhovnog života i delatnosti:
mistika;
ritualne prakse i liturgijski obredi;
percepcija svetih tekstova, muzike i slika;
refleksija, uključujući teologiju i religijsku filosofiju i
iskustvo komunikacije unutar verske zajednice.
Ovih pet sfera se presecaju, stvarajući raznolikost religijskog iskustva koja lako može zbuniti neiskusne. Zato sve verske tradicije sadrže figuru duhovnog mentora, nekoga ko vlada ovom raznolikošću iskustava i sposoban je da je prenese drugima. U pravoslavnom hrišćanstvu, takav mentor se naziva duhovni otac ili duhovnik.
Kako i kada je nastalo duhovno očinstvo?
Prvi duhovni učitelji za hrišćane bili su apostoli – učenici koji su sledili samog Isusa Hrista. Od samog početka hrišćanske zajednice, oni su zauzimali poseban položaj i imali su autoritet svedoka Hristovog života. Kasnije su se u crkvi pojavili i drugi autoritativni učitelji koji nisu bili direktno među Isusovim učenicima, ali su posedovali ne manje živa i vredna duhovna iskustva. Na primer, apostol Pavle, kome se Hristos javio u mističnoj viziji. Ovi učitelji su takođe počeli da se nazivaju apostolima. Među apostolima je bilo i žena: na primer, ravnoapostolne Marija Magdalina, Tekla (učenica apostola Pavla), Marijamna (sestra apostola Filipa) i druge. Apostoli su osnovali zajednice u raznim gradovima, postajući im duhovni očevi ili majke. Presveta Bogorodica je uživala poseban autoritet tokom svog života, pa su čak i sami učenici Hristovi slušali njene duhovne savete.
Vremenom je autoritet apostolskih naslednika učvrstilo sveštenstvo, koje je imalo posebno posvećenje — hirotoniju, ili rukopoloženje. Uloga duhovnih mentora i učitelja postepeno je prelazila na episkope i sveštenike. Međutim, autoritet učiteljstva je sačuvan čak i među onima koje danas nazivamo laicima,. Na primer, Nona, majka Svetog Grigorija Bogoslova, imala je ovaj autoritet. Ovako je o njoj pisao njen sin: „žena koju je Bog dao mom ocu nije bila samo njegova saradnica, što nije sasvim iznenađujuće, već i njegov vođa“ (Sveti Grigorije Bogoslov, Beseda 18). Među duhovnim mentorima bili su iskusni bogoslovi i didaskali (doslovno, školski učitelji).
U četvrtom veku, sa pojavom monaštva u Egiptu, Siriji, Maloj Aziji i na Zapadu, askete i podvižnici koji su svoj život u potpunosti posvetili Bogu počeli su da se cene kao duhovni mentori. Zajednice su postepeno počele da se okupljaju oko njih, i tako su nastali prvi manastiri. Povučeni od svetskih briga, oni su se fokusirali na duhovni život – molitvu, borbu sa strastima, tumačenje svetih tekstova i sastavljanje himni i pravila. Među monasima se pojavila praksa redovnog ispovedanja svojih misli duhovnom ocu – avvi – na osnovu koje je ovaj drugi mogao da prilagodi duhovnu praksu svojim učenicima. Vremenom, monaške prakse su prevazišle zidove manastira i proširile se među laicima u oblicima koje danas nazivamo duhovništvom.
Koja je razlika između duhovnog oca i ispovednika?
Savremena praksa duhovnog rukovođenja se obično kombinuje sa ispovešću. Međutim, ispovest treba razlikovati od duhovnog rukovođenja. U ispovesti, sveštenik koji je sluša deluje kao svedok između osobe koja ispoveda svoje grehe i Boga, koji ih oslobađa. Ispovest je povezana sa osećajem dubokog pokajanja, što se na grčkom naziva metanoja, što doslovno znači „promena uma“. Ovde sveštenik ćutke svedoči o ispovesti i zapečaćuje je izgovaranjem molitvene formule, koja čini osnovu svete tajne pokajanja. U trenutku izgovaranja formule, on postaje instrument Božji. Greh, prema hrišćanskom učenju, odlučuje osobu iz Crkve, ali u svetoj tajni ispovesti dolazi do ponovnog ujedinjenja. Ispovest je značajna prekretnica u životu osobe.
Duhovni razgovor u kojem sveštenik daje savete ili procenjuje stanje osobe više nije ispovest, već ispovedanje pomisli – ista izvorna monaška praksa duhovnog rukovođenja. Za razliku od ispovesti, kojoj osoba pristupa kao odlučena, ispovedanje pomisli ne zahteva pribegavanje svetoj tajni pokajanja. Ako se isti gresi ispovedaju iznova i iznova bez ikakve značajne promene, to ne znači da je osoba nepopravljivi grešnik. Oni su jednostavno pomešali ispovedanje grehova sa ispovedanjem pomisli. Većina savremenih priručnika za pripremu za ispovest zavarava čitaoca u ovome i, zapravo, priprema ga za ispovedanje pomisli. Pravo ispovedanje greha je uvek jedinstven egzistencijalni događaj, dok je ispovedanje misli mukotrpan, svakodnevni rad na sopstvenim mislima i ponašanju. Da biste duhovnom ocu ispričali o svojim pomislima, ne morate nužno stajati pred ispovednikovom govornicom. To se može učiniti bilo gde, uključujući i onlajn.
Svaki sveštenik, silom blagodati sveštenstva, može da izvrši svetu tajnu ispovesti, ali ne može svako biti duhovni otac. U Grčkoj, duhovni otac dobija posebnu dozvolu od episkopa, i nije svakom svešteniku dozvoljeno da vrši duhovno rukovođenje. U Rusiji se istorijski razvila drugačija praksa, prema kojoj svaki sveštenik može da pruža duhovne savete i vrši duhovno rukovođenje. Ova praksa ima i negativnu stranu: sveštenik koji nema potrebno duhovno iskustvo može zloupotrebiti svoj autoritet i grubo se mešati u duhovni život drugih. Ova pojava je poznata kao „mladostarčestvo“. Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve je 1998. godine osudio ovu pojavu i upozorio sveštenstvo da ne zloupotrebljava svoj autoritet.
Andrej Šiškov je ruski teolog, sekretar Sinodalne biblijsko-bogoslovske komisije (2015–2020), univerzitetski predavač, rukovodilac redakcije za religiju Velike ruske enciklopedije (2019–2022), autor Telegram kanala „Tёmnaя teologiя“.
Tekst je izvorno objavljen na sajtu „Žiznь so smыslom“ na:
https://so-smislom.ru/blog/church-life/tpost/cb8uudftv1-kakim-dolzhen-bit-duhovnik-i-kak-ego-nai
Preveo Vladimir Kolarić
