Sjedinjene Američke Države i Iran su sve bliže okvirnom sporazumu koji bi trebalo da okonča neprijateljstva i vojne sukobe koji su započeli nakon vojne akcije Vašingtona i Izraela protiv Teherana. Iako tačan trenutak potpisivanja nije zvanično potvrđen zbog opreznih izjava iranskog Ministarstva spoljnih poslova, nacrt sporazuma već sada otkriva ključne ekonomske, vojne i nuklearne aspekte ovog potencijalnog dogovora.
Šta donosi sporazum i šta je predviđeno
Prema izvorima bliskim pregovorima, predloženi memorandum o razumevanju sadrži nekoliko ključnih tačaka koje se moraju sprovesti istovremeno. Prva od njih je deblokada Hormuškog tesnaca, vitalne arterije za globalno snabdevanje koja je pre sukoba kanalisala dvadeset odsto svetskih pošiljki nafte, a trgovina kroz njega će se obavljati bez naplate prolaza.
Istovremeno sa otvaranjem tesnaca, Sjedinjene Američke Države će potpuno ukinuti svoju pomorsku blokadu Irana, nakon čega će uslediti faza razminiranja plovnih puteva u kojoj bi ulogu mogle da imaju i zemlje članice grupe G7. Nacrt dogovora dalje predviđa da će SAD početi da oslobađaju milijarde dolara zamrznute iranske imovine i da će odustati od sankcija na izvoz iranske nafte u zamenu za potpuno otvaranje mora. Sa druge strane, prema navodima iranskih državnih medija, Iran insistira i na ukidanju stranih vojnih baza u regionu Bliskog istoka kao sastavnom delu dugoročnog rešenja.
Pitanje nuklearnog programa i uranijuma
Sudbina iranskog nuklearnog programa, koji je bio jedan od glavnih povoda za sukob, rešavaće se u posebnoj fazi pregovora koja će trajati šezdeset dana nakon prihvatanja okvirnog sporazuma. Krajnji cilj Vašingtona je potpuno gašenje iranskog nuklearnog programa, a američki zvaničnici ističu da će zalihe visokoobogaćenog uranijuma morati da budu uništene i uklonjene.
Američki predsednik Donald Tramp je izjavio da će SAD, kada se situacija potpuno smiri, preuzeti nuklearni materijal duboko zakopan u iranskim planinama. Planirano je da se Trampovi bombarderi B-2 upotrebe za transport i uklanjanje te nuklearne prašine, koja će potom biti razređena i uništena, bilo na teritoriji SAD ili samog Irana, pri čemu Tramp tvrdi da Iranci nakon ovog sukoba više ne žele nuklearno oružje.
Uticaj sukoba i trenutno stanje
Iako su američka bombardovanja teško oslabila iransku vojno-industrijsku bazu i nanela ogromnu štetu njegovim vojnim kapacitetima, stručnjaci upozoravaju na kontraefekat. Rat je, prema njihovim analizama, dodatno učvrstio unutrašnju dominaciju tvrdokorne Revolucionarne garde unutar samog Irana. Čak i u fazi intenzivnih pregovora, vojni pritisci ne prestaju, pa američka vojska nastavlja da sprovodi kontrolu u zoni Hormuškog tesnaca, gde je zabeleženo i obaranje više iranskih dronova.
Reakcije i neslaganja na relaciji SAD–Izrael
Najava sporazuma izazvala je oštre podele i burna reagovanja, pre svega u vidu unutrašnjeg otpora u Iranu. Tvrdokorni protivnici kompromisa izašli su na ulice Teherana, Mašhada i drugih gradova, gde su na provladinim skupovima i ispred Ministarstva spoljnih poslova demonstranti glasno izrazili nezadovoljstvo, optužujući šefa diplomatije Abasa Arakčija za popuštanje Americi uz parole za ostavku. Nasuprot njima, Arakči tvrdi da je Iran iz ovog sukoba izašao jači, iako su izmene u dokumentu i dalje moguće.
Istovremeno, javlja se i snažno izraelsko protivljenje. Izrael naglašava da nije strana u ovom američko-iranskom sporazumu i nastavlja vojne akcije protiv iranskih saveznika, zbog čega je izraelska vojska izvela masovne udare na desetine lokacija Hezbolaha u Libanu. Ovo je dovelo do direktnog sukoba između izraelskog premijera Benjamina Netanijahua i Donalda Trampa, budući da je Vašington zahtevao od Izraela da obuzda vojne akcije kako bi SAD mogle nesmetano da postignu i realizuju dogovor sa Teheranom.
